Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu usvojio je predloženi budžet od 104,7 milijardi dinara za tu granu privrede u 2024. godini
Predstavnica Ministarstva finansija Marija Filipović rekla je na sednici tog odbora da je budžet za poljoprivredu manji 9,6 milijardi u odnosu na rebalansirani budžet za ovu godinu u koji je, između ostalog, uračunata i isplata dugova poljoprivrednicima po raznim osnovama za 2022. godinu.
Ona je rekla da je predloženim budžetom predviđeno da se obuhvate sva povećanja subvencija i podsticaja koja su dogovorena sa poljoprivrednicima, zatim subvencije za povećanje površina sa 20 na 100 hektara.
Filipović je odbacila tvrdnje pojedinih članova Odbora da postoje dugovi prema poljoprivrednicima i iz 2021. i ranijih godina, ali nije isključila mogućnost da ima pojedinačnih slučajeva da poljoprivrednicima nisu isplaćene subvencije zbog nepotpune dokumentacije.
Navela je da se izmenom Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom zavoju, koja je u skupštinskoj proceduri, uvodi obaveza svih korisnika subvencija koji su ih dobili, a ne obrađuju zemlju, da ta sredstva vrate u budžet sa zakonskom zateznom kamatom.
Dodala je i da će biti izmenjen Pravilnik o registru poljoprivrednih gazdinstava i da će poljoprivrednici koji nezakonito koriste ta sredstva biti stavljeni u ”pasivan status“ od pet godina, što znači da ne mogu dobiti subvencije. Poljoprivrednik koji obrađuju zemljište koje nije u njihovom vlasništvu moći će, kako je rekla, posle izmena Zakona o podsticajima, da konkuriše za subvencije.
Filipović je navela i da se ”intezivno radi“ na strategiji razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja za narednih deset godina jer 2025. ističe strategija doneta 2014. godine.
Član odbora iz stranke Dveri Milovan Jakovljević rekao je da strategija iz 2014. godine nije realizovana, a da je iz donacija njena priprema plaćena 8,2 miliona dolara. Naveo je da su subvencije poljoprivrednicima dobre i da ih je vlast usvojila iz straha od novih protesta, ali da nije dobro to što u poljoprivredi nema sistemskih rešenja i da su mala gazdinstva marginalizovana.
On je predložio da se subvencije po hektaru povećaju sa 18.000 dinara na 20.000 dinara za poljoprivredne površine u ravničarskim krajevima, a da subvencije u marginalizovanom i brdsko-planinskom području budu 40.000 dinara. ”To je važno zbog održanja proizvodnje u tim krajevima, ali i zbog demografskih razloga kako bi se zaustavilo iseljavanje iz tih područja“, rekao je Jakovljević.
