Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu usvojio je danas bez rasprave Predlog izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu u načelu, kojim će se građanima Evroipske unije (EU) ograničiti kupovina domaćih oranica
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je na sednici Odbora da je krajnje vreme da se reši problem koji je nastao potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) 2008, kojim je predviđena liberalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta.
“Nama je vreme da ovo rešimo kako ne bismo napravili drugu vrstu problema. Mi smo istovremeno jedina zemlja koja se pre ulaska u EU obavezala da liberalizuje tržiše poljoprivrednog zemljišta, što je, nažalost, bilo loše rešenje”, kazao je Nedimović.
On je naveo da su predložena ograničenja pri kupovini poljoprivrednog zemljišta za građane EU i naglasio da će zakon početi da se primenjuje od dana donošenja, odnosno, pre 1. septembra kada počinje da važi odredba SSP-a o liberalizaciji tržišta poljoprivrednim zemljištem.
Prema njegovim rečima, oni koji ispune uslove da su najmanje deset godina stalno nastanjeni u lokalnoj samoupravi u kojoj žele da kupe poljoprivredno zemljište, obradjuju to zemljište najmanje tri godine i imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje, mogu maksimalno da kupe do dva hektara zemlje.
“Imamo i ograničenja u pogledu vrste zemljišta koje ne može biti predmet prodaje, kao i još jedan alat koji stoji na raspolaganju Vladi, a to je pravo preče kupvine zemljišta, o čemu se izjašnjava vladina komisija na osnovu pravila koje utvrdjuje Ministarstvo poljoprivrede”, dodao je on.
Nedimović je rekao da zakon predviđa da strana pravna lica ne mogu sticati pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem, dok firme koje stranci osnuju u Srbiji imaju ista prava kao i domaće kompanije.
Izmene u skladu s Ustavom
Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je danas da su predložene izmene Zakona o poljoprivednom zemljištu u skladu s Ustavom i pravnim sistemom Srbije.
Za takvu odluku na sednici odbora je glasalo 10 poslanika vladajuće većine, dok su predstavnici SRS i DS bili protiv.
Na sednici se polemisalo da li su predložena rešenja u skladu sa Ustavom i dok je vladajuća većina tvrdila da o tome nema dileme, predstavnici opozicije su tvrdili da taj zakonski predlog nije u skladu sa najvišim pravnim aktom Srbije.
Na kritike članova DS i SNS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je odgovorio da su predložena rešenje utemeljena u Ustavu i zakonima, dodajući da je ovo jedan od načina da se reši problem liberalizacije tržišta poljoprivrednim zemljištem koji predvidja Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Član odbora iz SRS-a Zoran Krasić je rekao da predložene izmene zakona nisu u skladu s Ustavom iz više razloga i da se “grdno vara onaj ko misli da nas SSP obavezuje”.
“U članu 135 tog sporazuma sve institucije država ne tretiraju Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije i zbog toga ta odredba SSP ne može da nas obavezuje”, neveo je on.
Pozivajući se na Ustav i zakone Srbije Krasić je kazao da poljoprivredno zemljište dobro od opšteg interesa, pa zbog toga ne može da bude svojini stranaca, ni fizičkih niti pravnih lica.
Predložene izmene su, prema njegovim rečima i diskriminatorske, jer su stranci iz država EU privilegovani, dok su diskriminisani stranci iz država koje su prijatelji Srbije.
Članica odbora iz DS-a Gordana Čomić istakla je da Predlog zakona nije u skladu sa Ustavom, navodeći da taj zakon ne treba da se menja i da ona ne želi da učestvuju u “pravljenu štete državi”.
Posebno je, prema njenim rečima, loše što će se ovo pretvoriti u “ne bismo mi, ali to je SSP”, a to će biti loše za Vladu Srbije.
Ograničenja na prodaju zemlje samo fizičkim licima, ne i firmama sa stranim kapitalom
Govoreći o predloženim izmenama, Ministar poljoprivede Srbije Branislav Nedimović rekao je da se njima u potpunosti štite interesi građana Srbije, ali i zemljište kao prirodni resurs.
Činjenica je međutim da je najveći značaj ovih promena propisa taj što će u poslednji čas biti sprečeno da Srbija postane jedina zemlja koja je liberalizovala tržište poljoprivrednog zemljišta pre ulaska u EU.
Potpisivanjem SSP-a, Srbija se obavezala da od 1. septembra ove godine izjednači tretman građana Srbije i stranih državljana pri kupovini poljoprivrednog zemljišta. Najavljene izmene Zakona odložiće liberalizaciju dodatnim uslovima pod kojima stranci mogu kupovati oranice u Srbiji.
Ipak, važno je istaći da se ta ograničenja odnose samo na fizička lica ali ne i na kompanije sa stranim kapitalom.
Po pravilu svi veliki strani zemljoposednici imaju kompanije, a ukoliko ih registruju u Srbiji za njih ne postoje ograničenja u pogledu prodaje poljoprivrednog zemljišta.
Odgovarajući na kritike da predloženim izmenama nije ograničeno kompanijama u stranom vlasništvu da kupuju zemljište već samo fizičkim licima, Nedimović je istakao da to nije učinjeno jer kad neko osnuje firmu u Srbiju, ona automatski postaje domaća firma i ima sva prava kao i domaće firme.
Ministar je takođe rekao da će strana pravna lica moći da kupuju zemljište samo ako postoji poseban međunarodni sporazum koji prethodno mora da usvoji Skupština.
Kupovinom ovdašnjih firmi, koje su prethodno privatizovala kombinate, u ruke stranaca je do sada otišlo oko 20.000 hektara srpskih oranica. Tako su vlasnici poljoprivrednog zemljišta postali irska kompanija Baltic property investments, mađarski CBA, hrvatske firme Agrokor i Žito grupa.
Osim toga, država je pre tri godine omogućila kompaniji Al Rawafed Srbija, u većinskom vlasništvu istoimene arapske firme, da kupovinom kombinata Jadran i AD Bačka postane vlasnik oko 2600 hektara zemljišta u Bačkoj.
Ispod cene je prodato 2.200 hektara direktnom pogodbom. To je učinjeno na osnovu međudržavmog sporazuma kojim su suspendovani domaći zakoni.
