Iako je Srbija trebalo da od 1. decembra primeni znatno strožu granicu aflatoksina u mleku, rok je pomeren za dve godine, što ponovo otvara stare probleme: nekontrolisanu stočnu hranu, česte skandale sa kontaminacijom i finansijski pritisak na farmere, koji tvrde da snose posledice sistema koji godinama ne funkcioniše

Primena strože granice aflatoksina u mleku, koja je trebalo da stupi na snagu 1. decembra ove godine, odložena je za 1. decembar 2026. Novi limit biće smanjen sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu, u skladu sa evropskim standardom, i važiće za sirovo, termički obrađeno mleko i mleko namenjeno preradi.

Ovo je još jedno u nizu odlaganja usklađivanja sa EU regulativom. Srbija već godinama primenjuje znatno više dozvoljene vrednosti aflatoksina – podsećanja radi, tokom krize 2014. prag je bio podignut na čak 0,50 mikrograma, zbog suše i zaraženog kukuruza. Tek kasnije smanjen je na sadašnjih 0,25.

Sanja Bugarski, vlasnica velike farme krava, kaže za portal Biznis.rs da se odgovornost nepravedno prebacuje na farmere, dok se ključni problem – nekontrolisana stočna hrana – zanemaruje.
„Proizvođači stočne hrane isporučuju koncentrate koji već sadrže aflatoksin. Logično je da se on onda pojavi i u mleku. Kontrola nad njima praktično ne postoji“, upozorava ona.

Bugarski navodi da su posledice za farmere ozbiljne: mlekare obaraju cenu ili odbijaju otkup, dok proizvođači stočne hrane tvrde da je sve u redu. „Dok pošaljete uzorak i stignu rezultati – možete i da bankrotirate. I niko ne snosi odgovornost.“

Na njenoj farmi evropski standardi se postižu tako što se godinama izbegava upotreba kukuruza, osim silaže koju sami proizvode. „Ko rizikuje sa koncentratima iz fabrika, rizikuje i povišen nivo aflatoksina“, kaže ona.

Veliki problem, dodaje, predstavlja i loše skladištenje: stara skladišta se ne čiste, nove količine se lageruju preko starih, a zaražen kukuruz neretko završava i u fabrikama stočne hrane. S druge strane, proizvođači kukuruza često ne mogu da utiču na kontaminaciju jer zavisi od sorti i klime. „A na tržištu se dešava da se kukuruz pun aflatoksina otkupi jeftinije pa proda kao ispravan“, kaže Bugarski.

Ističe i da se aflatoksin javlja u celom regionu, dok ga u zemljama poput Nemačke, Španije i Francuske gotovo nema zbog drugačije klime.

Situaciju dodatno otežava pad otkupnih cena mleka. „Mlekare mesecima smanjuju cenu. Prosečna otkupna cena je 42–43 dinara po litru. Najavili su novo obaranje za novembar, decembar i januar“, kaže Bugarski.

Na pitanje koliko bi koštalo ispunjavanje nove evropske granice, ona odgovara da je rešenje jednostavno:
„Farmerima nije potrebna posebna investicija. Važno je samo da dobavljač stočne hrane isporuči kukuruz bez aflatoksina. Ako ga u hrani nema – krava ga ne može proizvesti.“