Južna strana planine Jastrebac smatra se najšumovitijim predelom Srbije. Između vrhova Malog i Velikog Jastrepca je prevoj Grebac. Odavde se kao na dlanu vide i Moravska i Toplička dolina. Sa severne strane je Ribarska Banja, a s južne nema skoro ničega. Bio je hotel Elektronske industrije, gde su se odmarali radnici ovog negdašnjeg giganta i veliki broj Nišlija, Merošinaca. Prokupčana… Danas je, kažu, sve u raspadanju.
Ne poznaju se ni staze ka zemunici koja je bila uređena kao spomenik. U njoj je, 13. avgusta 1942. godine, učitelj Nikodije Stojanović Tatko, narodni heroj, s još sedam boraca NOB-a, izvršio samoubistvo da se ne bi predao okupatoru. Među njima je bila i Darinka Nestorović Ljupče, studentkinja medicine, sestra urednika našeg lista, pokojnog Slobodana Nestorovića.
Dva seljaka iz Klisurice, sela ispod same planine, rešila su da ožive turizam u ovoj netaknutoj prirodi. Goran Milenković je već izgradio objekte i uredio ih u nacionalnom stilu. Na prevoju se sada može uživati uz pun komfor. Njegov „Zeleni raj” ima prostorije za letnji i zimski boravak i sobe sa 26 ležajeva. Ovde su atraktivne šetnje stazama zdravlja kroz bukovu i hrastovu šumu, ishrana za koju se nudi sve što se koristi u obližnjim selima: sir, kajmak, jaja, pogače, prasetina i jagnjetina, kao i meso divljači, pa kiselo mleko, domaća pića… Ovde ima mesta i za mali fudbal, tenis, za gađanje glinenih golubova, jahanje… Tu je niški Konjički klub otvorio svoje vežbalište.
Na manje od dva kilometra odavde, prema vrhovima Malog Jastrepca, drugi Klisuričanin počinje da stvara uslove za odmor u netaknutoj prirodi. Zoran Miljković, na mestu gde je njegov otac Borisav imao kolibu i čuvao ovce, zasniva odmaralište koje nudi uživanje u pravoj divljini. Ovde, na nadmorskoj visini od preko 900 metara, usred šume stoletnih bukava, on je već podigao letnju trpezariju. Pored nje počeo je gradnju zimske, pa sobe za smeštaj, obnovljene kolibe, ambare i salaše, staje za stoku… Tu već radi pekara na otvorenoj vatri, za crepulje i sačeve, verige, kotlove i slične zaboravljene posude.
Zoran kaže da mu je cilj da pruži ljudima boravak u prirodi gde nisu potrebni ni vodovod, ni kupatilo, ni frižider, zamrzivač, televizor, računar… „Sve će ovde da se obavlja prirodno: uz fenjer, vodu s kladenca, drva iz okolne šume. Moj san je da omogućim gostima da sami uzmu jaja iz kokošjeg gnezda, skuvaju ih ili isprže tu na otvorenoj vatri, gde se već peku pogače i domaći hleb. Da se pre toga umiju na izvoru ispod tri bukve, posluže hladnom planinskom vodom i medom, pa čašicom-dve stare šljivovice od autohtonih i zaboravljenih sorti moravke i požegače, koje ovde još uspevaju”, kazuje Zoran Miljković.
Da bi sve bilo kao nekada u srećna vremena, Miljković je osnovao i obor u kojem gaji moravke, danas retku sortu domaće svinje, koja, kažu, ne daje holesterol nego ga leči. U zemlji ih je, veli, svega još 27, od kojih je kod njega nekoliko. Ima i prasad mangulice, sličnih odlika. Ako gost zaželi, dobiće meso, mast ili čvarke i od ovih svinja.
Miljković je nabavio i dva poni konjića. Oni služe za šetnju po planini i za „prevoz” od Grepca dovde i obratno. On, reče, dobro sarađuje s Goranom Milenkovićem, ispomažu se i smatraju da im je zajednički zadatak da ožive turizam na južnim padinama Jastrepca. A to je sasvim moguće: odavde do Ribarske Banje je petnaestak kilometara, do Prokuplja 17, do Niša i Aleksinca tridesetak… A bog je dao neviđene lepote prirode i njena neiscrpna bogatstva, od lekovitih trava, do bistrih potoka i rečica, čistih hladnih izvora, nepreglednih šuma…
I Turistička organizacija Prokuplja je odlučila da im u svemu pomogne, od podsticajnih sredstava vlade, do promocije u zemlji i svetu.
Politika
