Povodom obeležavanja Međunarodne godine zemljišta 2015. na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima održan je 10. septembra naučno-stručni skup pod nazivom “Održivo korišćenje zemljišta”.
Skup, koji je okupio predstavnike svih institucija koji se bave proučavanjem, upravljanjem i korišćenjem zemljišnih resursa u Srbiji, kao i međunarodne organizacije, zvanična je podrška Republike Srbije inicijativi Ujedinjenih nacija da se 2015. proglasi za Međunarodnu godinu zemljišta i širom sveta obeleži nizom manifestacija u cilju podizanja svesti o značaju zemljišta za našu planetu, njegovim višestrukim ulogama, kao i postojećim izazovima za njegovo održivo korišćenje, navodi se u saopštenju organizatora Laboratorije za ispitivanje zemljišta Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Skup je zvanično otvorio Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je naglasio da Srbija ima dobru podelu zemljišta – oko hektar po stanovniku i oko 0,6 hektara poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, ali da ima i poteškoće. ”Srbija godišnje gubi šest do osam hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, i to jeste problem, posebno kada se uzme u obzir da je od ukupnog fonda poljoprivrednog zemljišta samo polovina obradiva. Ništa bolja situacija nije ni na globalnom nivou, jer se svake sekunde u svetu gubi 900 hektara poljoprivrednog zemljišta zbog klimatskih promena, intenzivne poljoprivredne proizvodnje, ali i ljudskog nemara“, rekao je Golubović i naglasio da su zajednički osnovni zadaci očuvanje fonda poljoprivrednog i šumskog zemljišta i edukacija javnosti.
On je napomenuo i da će novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu značajno usmeriti korisnike poljoprivrednog zemljišta da se na održiv način ponašaju prema poljoprivrednom zemljištu, da se redovno obrađuje, adekvatno unose hranljive materije, te da se ne đubri više nego što je potrebno.
Pjer Karlo Sandei, menadžer projekta u Srbiji i programski zvaničnik UNEP-ove kancelarije u Beču, predstavio je aktivnosti UNEP-a na očuvanju zemljišta u Srbiji i rekao da UNEP u bliskoj saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede pokreće značajan projekat, kojim će se po prvi put degradacija zemljišta i njene posledice posmatrati na nacionalnom nivou. U pitanju je projekat ”Unapređenje međusektorskog upravljanja zemljištem kroz smanjenje pritisaka na zemljište i planiranje korišćenja zemljišta”, koji ima za cilj podsticаnje trаnsferа nаuke i tehnologije, jаčаnje institucionаlnih kаpаcitetа, rаzvoj pаrtnerstаvа zа zаjedničke аkcije i podizаnje svesti o integrаlnom i održivom uprаvljаnju zemljištem.
Dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za ispitivanje zemljišta Institita za ratarstvo i povrtarstvo naglasio je da ”danas ljudi nemaju osećaj koliko smo došli do kritično male količine površine kvalitetnog zemljišta na kojem možemo da proizvodimo hranu”. Prema njegovim rečima, pretnje zemljištu su mnogobrojne, najveći broj tih pretnji uslovljen je radom čoveka, a to su zagađenje, zauzimanje zemljišta od strane saobraćajne i urbane infrastrukture, čime se zemljište nepovratno gubi za poljoprivrednu proizvodnju. ”Postoje neki prirodni procesi, ali čovek može na osnovu rezultata analize zemljišta i prethodnih iskustava da ta zemljišta privede poljoprivrednoj proizvodnji u korist čoveka“, naglasio je Vasin.
Dragana Gođevac Obradović, direktorica Uprave za poljoprivredno zemljište rekla je da, prema analizama ove Uprave, postoji značajno pogoršanje kvaliteta zemljišta zbog neadekvatnog korišćenja agrotehničkih mera i đubriva, ali i u pogledu nesprovođenja agrotehničkih mera, što takođe izaziva degradaciju zemljišta.
”Mi imamo dobre uslove i dobro zemljište u poređenju sa drugim zemljama u Evropi i trebalo bi da radimo konstantno na poboljšanju njegovog kvaliteta, ne samo zato što je to neophodno za ovu generaciju, već i što to zemljište ostavljamo budućim generacijama. Trebalo bi da uvedemo i knjigu polja kako bi se pratilo stanje plodoreda i sprovođenje agrotehničkih mera“, rekla je Gođevac Obradović.
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine istakao je da se danas, samo na teritoriji EU, hiljadu kvadratnih kilometara zemljišta godišnje pretvori u veštački ambijent i prestaje da postoji kao zemljište. ”Upravo zato je važna inicijativa koju su pokrenule UN, a Agencija za zaštitu životne sredine će raditi sa Programom UN za životnu sredinu na izradi inventara kontaminiranih lokacija na teritoriji Republike Srbije. Daćemo svi maksimalan doprinos, pre svega kroz angažman svojih eksperata i angažman Nacionalne labaratorije za zaštitu životne sredine“, rekao je Radović.
Skupu se obratio i prof. dr Vladimir Hadžić, koji je govorio o istorijatu nauke o zemljištu u Republici Srbiji, Bendžamin Klinger, direktor GIZ projekta „Ruralni razvoj: efektivno upravljanje zemlištem“, a kao specijalan gost, skupu se sa video bima obratio i Jan Dušik, direktor Regionalne organizacije UNEP za Evropu.
Na skupu je potpisana Deklaracija o zemljištu kao doprinos Republike Srbije međunarodnoj inicijativi Ujedinjenih nacija. Deklaraciju su potpisali Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, prof. dr Branko Bugarski, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Milivoj Belić, predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta i dr Jegor Miladinović, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Organizacijom ovog skupa i potpisivanjem Deklaracije sa skupa je poslata zajednička poruka da u Republici Srbiji na očuvanju zemljišta sarađuju institucije, nauka i privreda.
Glavni organizator skupa je Institut za ratarstvo i povrtarstvo, u saradnji sa Srpskim društvom za proučavanje zemljišta. Skup je realizovan u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za životnu sredinu UNEP, kao i uz podršku privrede.
agronews
