Prema zvaničnim podacima, Vojvodina je najmanje pošumljena regija Evrope, sa oko 140.000 hektara šuma, što je manje od sedam odsto teritorije. Udruženje građana ”Vojvođanska zelena inicijativa“ istaklo je da se štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma u Vojvodini mogu meriti stotinama miliona evra godišnje
Ako posmatramo standarde razvijenih zemalja, Vojvodini nedostaje još oko 170.000 hektara novih šuma. To je pojas širine 17 kilometara i dužine 100 kilometara, od Novog Sada do Subotice. Trenutno na raspolaganju za pošumljavanje JP Vojvodinašume ima svega 1.000 hektara zemljišta.
Samostalni stručni saradnik za planiranje gazdovanja šumama u JP Vojvodinašume, inženjer šumarstva Bojan Tubić, kaže za Biznis.rs da navedeni cilj pod trenutnim okolnostima nije ostvarljiv.
”Realizacija ambicioznog plana pošumljavanja od 170.000 hektara je dugoročna i mora uključiti sve subjekte društvene zajednice, jer u Vojvodini nema dovoljno raspoloživog neobraslog šumskog zemljišta. Površine za pošumljavanje treba eventualno prepoznati u nižim klasama poljoprivrednog zemljišta, kao i uz saobraćajnice i kanale, a u urbanim sredinama treba nastojati da slobodan prostor bude oplemenjen dekorativnom vegetacijom“, objasnio je naš sagovornik.
On je naglasio da bi značajno bilo i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, ali da u tom smislu vlasnici njiva moraju da prepoznaju koristi poljozaštitnih pojaseva i izuzimanja dela površine iz poljoprivredne proizvodnje.
”Ostvarenje ovako ambicioznog plana podrazumeva angažovanje šireg kruga aktera društvene zajednice, od lokalnih samouprava koje treba da opredele zemljište za podizanje šuma, do nadležnih ministarstava koja treba da obezbede finansijska sredstva, a u neposrednu realizaciju potrebno je da budu uključena javna preduzeća. Čak i uz obezbeđenje svih preduslova realizacija ovog poduhvata bila bi dugoročna, jer suštinski podrazumeva da se površina šuma u Vojvodini udvostruči“, naglasio je Tubić.
Udruženje građana ”Vojvođanska zelena inicijativa“ istaklo je da se štete i izgubljene dobiti zbog nedostatka šuma u Vojvodini mogu meriti stotinama miliona evra godišnje. Procena ovog udruženja je da pošumljavanja neće biti, osim sporadičnog i simboličnog, sve dok se ne promene i usaglase različiti zakoni koji će omogućiti da se obezbede površine za tu namenu.
Izvršni direktor JP Vojvodinašume Marko Marinković istakao je da je problem neusklađeno stanje na terenu i stanje u katastru, kao i nedostatak jasne komunikacije između institucija.
”Često je ista površina bila predmet dve institucije, gde je jedna institucija dodelila JP Vojvodinašume tu površinu za pošumljavanje, a druga institucija dodelila poljoprivredi. Neće biti većeg pošumljavanja dok se ne reše problemi administracije i imovinsko-pravni odnosi na terenu. Vojvodina je poljoprivredna regija. Ne samo opština nego i svaki pojedinac teško će da se odrekne poljoprivrede zarad šume koju će da čeka, u najboljem slučaju 30 do 40 godina ako pričamo o topoli ili 160 godina ako je reč o hrastu. To je pitanje šireg društvenog konteksta i nekih interesnih grupa. Mnogo je lakše uraditi prenamenu zemljišta iz šumskog u poljoprivredno i građevinsko nego obrnuto“, objasnio je Marinković.
On je naglasio da je šumsko zemljište resurs koji bi trebalo sačuvati i povećavati.
”U šumarstvu treba da se naprave strateška dokumenta koja treba da budu pokrivena akcionim planovima koji bi trebalo da sprovode te strategije. Naravno, mi kao javna preduzeća moramo da se uklapamo u okruženje koje nam je stavljeno ‘na sto’, i u tom smislu samo jedan od segmenata jeste Narodna skupština, koja je inicijalni i najviši državni organ. Ako se struci pruži površina na kojoj treba da se podigne šuma, i ako je ona čista u imovinsko pravnom smislu i po svojoj lokaciji i položaju, tu će se vrlo lako pojaviti šuma“, ocenio je izvršni direktor JP Vojvodinašume.
Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“ smatra da u svakoj opštini sigurno postoje površine koje bi se mogle pošumiti, koje je potrebno pronaći i pravno obraditi tako da se privedu nameni pošumljavanja.
”Osnovni ekonomski i finansijski instrument za pošumljavanje u Vojvodini trebalo bi da bude Pokrajinski fond za šume. On od svog osnivanja nije u kapacitetima i funkcijama koje se očekuju od takvog fonda. S obzirom na to kakve su potrebe za pošumljavanjem u Vojvodini on raspolaže skromnim sredstvima. Najveći deo tih sredstava troši na izgradnju šumskih puteva za potrebe dalje seče i eksploatacije šuma“, objasnio je Maksimović.
On je podsetio na primer kada su izmenama odluke o budžetu za 2020. godinu ukinuta sva sredstva za pošumljavanje, te su ostala samo sredstva za izgradnju šumskih puteva.
”Došlo se do situacije da Fond za pošumljavanje nije imao para za pošumljavanje. Mreža ‘Pošumimo Vojvodinu’ predložila je izmene zakona i nekih pokrajinskih odluka kojima bi se došlo do mogućnosti da se vrši pošumljavanje na velikim površinama. Izmene zakona su neophodne u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o šumama. Pošumljavanje je akt davanja za buduće generacije, a mi to nismo spremni jer želimo sada i odmah korist za sebe. Ko će da misli šta će da bude za 50, 100 ili 300 godina“, upitao je Dejan Maksimović iz Ekološkog centra „Stanište“.
Dragana Arsić iz pokreta ”Odbranimo šume Fruške gore“ podsetila je da je državni revizor konstatovao da JP Vojvodinašume ne ispunjava svoje planove pošumljavanja, jer su godišnje sadili 200 do 250 hektara što je, kako ocenjuje, neverovatno malo.
”Na nivou Srbije takođe se neadekvatno pošumljava. Do pre 20 godina pošumljavalo se 10.000 hektara godišnje. Sada se na nivou Srbije pošumi nepunih 2.000 hektara. Kada pitate donosioce odluka zašto je to tako oni prebacuju odgovornost s jednih na druge – od republičkih, preko pokrajinskih i lokalnih donosilaca odluka. Ovaj problem mora da se reši kroz neki nacionalni projekat. Vojvodina je po mnogim stručnim analizama označena kao crvena tačka koja će najviše trpeti negativne posledice klimatskih promena“, upozorila je Arsić.
Formiranje vetrozaštitnih pojaseva
Ovakav vid zaštite, prema oceni inženjera šumarstva Bojana Tubića, potreban je u većini opština. To bi uticalo na smanjenje negativnog delovanja eolske erozije na najplodnija zemljišta i njihovu zaštitu u područjima intenzivne poljoprivredne proizvodnje.
”Podizanje vetrozaštitnih pojaseva moralo bi da bude plansko, na osnovu odgovarajuće projektno-planske dokumentacije, podržano od strane najviših nivoa vlasti i postavljeno na neki način kao pravno obavezujuće. Vlasnici poljoprivrednog zemljišta trebalo bi da imaju interes za pošumljavanje, odnosno za podizanje vetrozaštitnih pojaseva, jer bi njihovim podizanjem bila smanjena eolska erozija (erozija od vetra) i odnošenje najplodnijeg dela zemljišta, odnosno zaštitili bi svoje poljoprivredne kulture i u perspektivi povećali prinose. To znači da bi vlasnici zemljišta morali da pokažu spremnost da izuzmu deo svoje poljoprivredne površine i da se na tim površinama podignu vetrozaštitni pojasevi“, obrazložio je Tubić.
Međutim, kako kaže, vlasnici zemljišta u najvećem broju slučajeva nisu svesni ili nisu u dovoljnoj meri svesni negativnog uticaja eolske erozije, niti prednosti podizanja vetrozaštitnih pojaseva, te stoga ni ne pokazuju inicijativu u tom pravcu.
”Potrebno je organizovati kontinuirane edukacije vlasnika zemljišta i informisati ih na različite načine (okrugli stolovi, mediji i slično). Ipak, aktivnostima na podizanju vetrozaštitnih pojaseva trebalo bi da prethodi izrada projekata podizanja šumskih pojaseva (vetrozaštitnih, poljezaštitnih, snegozaštitnih) u Vojvodini. Podizanje zaštitnih pojaseva imalo bi brojne druge koristi, a prevashodno bi uticalo na zaštitu saobraćajnica i na smanjenje negativnog delovanja eolske erozije na najplodnija zemljišta i njihovu zaštitu u područjima intenzivne poljoprivredne proizvodnje“, zaključio je Tubić.
Da podsetimo, šume čuvaju ekosisteme, ublažavaju mikroklimatske ekstreme, poboljšavaju kvalitet vazduha i zemljišta, čuvaju zemljište od erozije, povećavaju prinose u poljoprivredi, smanjuju štete od poplava i suša, a takođe i povoljno utiču na psihičko i fizičko zdravlje ljudi.
