Primenom tehnoloških rešenja i boljim upravljanjem okeani bi mogli proizvoditi šest puta više hrane nego što proizvode danas, kažu naučnici u izveštaju u kojem posebno zagovaraju uzgoj ljuskara
Autori izveštaja predviđaju da bi okeani mogli obezbediti više od dve trećine proteina životinjskog porekla od količine koju UN-ovi stručnjaci za hranu procenjuju da će biti potrebna za ishranu čovečanstva u budućnosti.
Uopšteno uzgoj hrane iz okeana ima manji uticaj na klimu nego poljoprivreda, a pritom nije podložno nekim ograničenjima kao što su zemlja i voda.
Hrana iz mora visoko je nutritivna, sadrži bitne vitamine, minerale i masne kiseline, navodi se u izveštaju koji su naučnici predstavili u utorak na simpozijumu o ribarstvu u Rimu u sklopu UN-ove organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).
“Okean ima velik, neotkriven potencijal da pomogne nahraniti svijet idućih desetljeća, a to je moguće realizirati tako da otisak na okoliš bude manji od onog što ga proizvode drugi izvori hrane”, objasnio je vođastudije Kristofer Kostelo.
“Ako sprovedemo brze i dugorčne promene u načinu na koji upravljamo industrijom eksploatacije mora i pritom očuvamo njegove ekosisteme, možemo ojačati dugoročnu sigurnost hrane i egzistenciju miliona ljudi”, rekao je.
Izveštaj je objavljen u vreme kada raste zabrinutost zbog preteranog ulova ribe, a što je kombinacija nekoliko faktora među kojima su protivzakonito ribarenje, subvencije za ribarstvo, uporaba pogrešnih ribolovnih alata i opreme, kao i degradacija sredine.
Sprovođenjem reformi, smatraju naučnici, moguće je povećati ulov za 20 ossto u odnosu na današnje brojke, te za 40 odsto u odnosu na predviđen budući izlov.
Napominju da najveći potencijal leži u širenju uzgoja ljuskara poput dagnji, vongola i jakobovih kapica.
One mogu pomoći i u tome da se poboljša kvalitet vode.
Naučnici pozivaju na sprovođenje daljih istraživanja potencijala proizvodnje hrane iz mora.
Postoje i studije koje govore da bi neke morske alge mogle smanjivati emisiju metana, a koji je posledica stočarstva. Metan je jedan od gasova s efektom staklene bašte odgovornih za globalno zatopljenje.
Izveštaj je nastao na inicijativu šefova 14 vlada nazvanom Visoki panel za održivu ekonomiju okeana, a svrha tog podsticaja je staviti okean u vrh globalne agende.
