Nacrt izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu produžio je mogućnost zakupa sa 20 na 30 godina, izjavila je danas Marija Mitrović iz Uprave za zemljište u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Mitrović je, gostujući na TV Pink, rekla da oko 450.000 hektara može da se da u zakup ili na korišćenje i da su poljoprivrednici tražili duži zakup da bi mogli zemljište racionalnije da koriste.
Prema njenim rečima, u smislu zakupa poljoprivrednog zemljišta ništa značajno se nije menjalo, postojaće mogućnost javnog nadmetanja u dva kruga, a definisan je krug lica koje mogu da zakupe na javnom nadmetanju.
Primenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu i do sada, kao i njegovom izmenom, primenjuju se i svi drugi zakoni, pa tako i Zakon o restituciji, istakla je Mitrović.
“Sve što se daje za neko investiranje, vodi se računa da se ne podižu zasadi bez provere da li je predmet restitucije”, kazala je Mitrović i dodala da ono što je predmet restitucije nije predmet prodaje.
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić je u istoj emisiji ocenio da su izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu preuranjene i da podrazumevaju i otuđenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, što do sada nije bio slučaj.
Antić je naveo da još od 1995. godine postoji obaveza popisa državnog poljoprivrednog zemljišta od strane svih državnih organa i onih koji su korisnici.
“Kako vi očekujete da fizičko lice koje koristi nekoliko hektara ili neku zgradu u centru Beograda da prijavi recimo Direkciji za imovinu poljoprivredno zemljište ili neku zgradu koju koristi, ako to samo ministarstvo ne radi”, upitao je Antić.
“Osnovano sumnjamo da hektara u državnoj svojini ima najmanje 700.000, ali su oni sakriveni, bez osnova upisani kao društvena, kao zadružna svojina, pa čak i privatna svojina”, istakao je Antić.
Antić je dodao da je zato Mreža za restituciju insistirala da se što obimnije i masovnije sprovede restitucija u naturi, pa čak i kroz supstituciju, kako bi se razotkrilo što više nepravilnosti.
