Prema analizama trenutnog stanja useva pšenice, prilično je izvesno da će ovogodišnji prinosi biti manji nego prošle godine, a razmere “štete”, nastale najviše usled kasne setve, će se detaljnije znati nakon narednih uzorkovanja.
Prema rečima prof dr Miroslava Maleševića, proizvodnja pšenice, iako strateški jedne od najvažnijih kultura, kod nas je zbog kombinacije više faktora pomalo zanemarena i zbog toga se dešava da je u Srbiji ove sezone oko 50 odsto pšenice kasno posejano.
– Negde je toliko kasnila da je sredinom februara još uvek nije nikla ili je tek provirila. Mraz nije oštetio onu pšenicu koja je posejana na vreme, do i oko 10. oktobra, ali sve što je kasnije sejano imaće proporcionalno veću štetu od hladnoća jer biljka nije imala vremena da razvije. Ako uzmemo u obzir da je polovina površina pod pšenicom u kašnjenju, jasno je da ne može da se govori o dobrim prinosima, već o nekim donjim granicama proseka. To je sada već prilično izvesno i zato su već primetne i neke oscilacije sa cenom pšenice kojom se manje trguje – kaže za “Dnevnik” prof dr Malešević.
Prema njegovim rečima, slična je situacija i u regionu, pogotovo Mađarskoj i Rumuniji koje su sa pšenicom ove godine skoro identično prošli kao i mi.
– Bili smo pod istim klimatskim uslovima tokom jeseni i zime te je i kod njih vrlo slično. Sada se čekaju nove procene ovogodišnjeg roda, pa je trgovina u celom regionu smanjena ovih dana – objašnjava dr Malešević.
Dešavale su se i ranije problematične godine za pšenicu iz raznih razloga, ali se ne pamti da je polovina površina kasno zasejana.
– Proizvođačima preostaje da je prihrane kako treba i da se nadamo povoljnim vremenskim uslovima kako bi pšenica u narednom periodu dobila malo podstreka. Međutim, ni ovi poslednji dani sa jutarnjim mrazevima joj nikako nisu prijali već je i oni dodatno koče – kaže dr Miroslav Malešević.
Prema njegovim rečima, krajem 2016. godine u javnosti se spekulisalo da je ukupna površina zasejane pšenice zbog vremenskih uslova i nezainteresovanosti proizvođača u Srbiji ispod 400.000 hektara što bi bilo i za petinu manje od uobičajenih pola miliona hektara. Međutim, u međuvremenu je Republički zavod za statistiku objavio procenu da je pod pšenicom ukupno 539.000 hektara.
– To je procena Zavoda i dobro je ukoliko je tačna. Prosečan prinos po hektaru će sigurno biti umanjen i ne bi bilo dobro da su zasejane površine manje jer bi to onda mogla biti jedna od najtežih godina kada je u pitanju ukupan rod – upozorava dr Malešević.
Poljoprivrednici demotivisani za setvu pšenice
Prema njegovim rečima mora se govoriti i o demotivisanosti poljoprivrednika za setvu pšenice zbog loše cene pšenice u 2016, ali i prethodne 2015.
– Prethodne dve godine su bile dobre za rod pšenice, ali zbog niske cene proizvođači su dolazili u situaciju da sa prinosima od 6 do 7 tona po hektaru ne mogu da zarade. Normalno je da gube interes i da prelaze na druge kulture koje im se više isplate. Ta demotivisanost poljoprivrednika je dovela do toga da se odloži setva pšenice, a kasnije tokom novembra zbog obilnih kiša, nije se moglo ulaziti u njive i tako smo došli u situaciju da se veliki deo pšenice posejao od 10. do 20. novembra, što je već kasno. Poslednja setva je evidentirana 8. decembra. Smatram da zbog strateške važnosti pšenice država ne sme da je zanemari i da dozvoli da se odustaje od sejanja zbog neisplativosti – kaže profesor Malešević.
Prema njegovim rečima u kasnijoj setvi ne mogu se očekivati visoki prinosi bez obzira na nivo ulaganja.
– Ni povećanom gustinom setve, niti pojačanom mineralnom ishranom ne može se kompenzovati skraćenje vegetacije zbog kasne setve. Skraćivanje vegetacije znači smanjivanje vremena za stvaranje organske materije. Istovremeno se povećava zavisnost prinosa od tekućih vremenskih uslova, a takve biljke su duže izložene štetočinama, pa i prouzrokovačima bolesti koji vrebaju u zemljištu. Osim toga, one su i manje konkurentne korovima, tako da je to čitav niz potencijalnih problema usled kasne setve.. – kaže prof dr Miroslav Malešević.
On kaže da će se način prihrane okasnele pšenice utvrđivati na osnovu N-min metode, pojedinačnog stanja svake parcele, sorte
pšenice i mnogih drugih činilaca, ali i pozvao proizvođače da pažljivo slušaju stručne savete.
– Iako je u ovom trenutku možda suviše rano govoriti o prinosu pšenice i konačnim rezultatima, sve govori u prilog tome da će ukupan rod biti znatno umanjen u odnosu na prethodnu godinu i da se već sad mora razmišljati o narednoj setvi i o tome kako proizvođače motivisati da je seju, a da se pri tom pridržavaju svih agrotehničkih preporuka – zaključio je dr Malešević.
Gubi se i po 100 kilograma za dan kašnjenja
Prema podacima prikupljenim jesenas po završetku setve pšenice, svega oko 15 – 20 odsto pšenice je posejano u optimalnom roku do 10. oktobra prošle godine, a sve ostalo se smatra okasnelom setvom. Prema rezultatima istraživanja koja su sprovodili dr Lazar Panković i dr Miroslav Malešević, pšenica koja se seje nakon 10. novembra svakim danom gubi po 100 kg prinosa i tom računicom pšenica koja bude posejana 10. decembra i nakon tog perioda u startu gubi tri tone po hektaru.
