Veterinarska komora Srbije upozorava proizvođače da moraju da postanu svesni štetnih posledica nekontrolisane upotrebe ovih lekova
Jedno od rešenja za neodgovornu upotrebu antibiotika u lečenju životinja na farmama jeste stroža kontrola prodaje ovih lekova na crnom tržištu. Nekontrolisana upotreba ove vrste lekova dovela je do toga da su bakterije postale rezistentne na neke od njih, pa je u lečenju potrebno primenjivati veće doze, a pojedini su postali neupotrebljivi.
U praksi, ti lekovi često se primenjuju, slično kao i u humanoj medicini, i kada to nije neophodno. Dešava se i da se životinjama daju veće doze od propisanih. Zbog toga antibiotici mogu da se prenesu i na namirnice, što može da izazove unakrsnu rezistenciju. Ovo je ozbiljan problem, koji u budućnosti može da dovede do nemogućnosti adekvatnog lečenja životinja i ljudi.
Na ovakve probleme upozorila je Veterinarska komora Srbije na skupu „Odgovorna primena antibiotika u veterinarskoj medicini”, nedavno održanom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
– Želimo da podignemo svest svih, uključujući i proizvođače, jer se dešava da na svoju ruku leče životinje antibioticima. Proizvođači moraju postati svesni štetnih posledica – rekao je za „Politiku” Mišo Kolarević, predsednik Veterinarske komore Srbije, i dodao da je već dugo ova tema izuzetno aktuelna u svetu. Sve češće smo, kaže, svedoci medijskih objava da su se pojavile superbakterije, da ljudi preminu zbog banalnih infekcija jer neki antibiotici više ne deluju. Ovo, naravno, nije lokalni, već svetski problem i zato će Ministarstvo poljoprivrede sprovesti niz akcija, a komora će ove i sledeće godine organizovati više predavanja širom Srbije kako bi se podigla svest o značaju pravilne upotrebe tih lekova. Poruka je, kaže Kolarević, da se „lečenje životinja poveri veterinarima, koji jedini imaju mandat da to rade”.
Trend u svetu, ali i kod nas, jeste sve restriktivnija primena antibiotika, odnosno pribegava im se samo kada je to neophodno. Neke zemlje potpuno izbacuju antibiotike iz upotrebe, mada su u pojedinim situacijama oni jedino rešenje.
Strategija za kontrolu upotrebe antibiotika
Još u februaru ove godine Ministarstvo zdravlja donelo je strategiju za kontrolu upotrebe antibiotika i sprečavanje nastajanja antimikrobne rezistencije kao najteže posledice njihove neodgovorne upotrebe. Veliki deo te strategije odnosi se i na korišćenje lekova u veterinarskoj medicini.
Evropska unija zabranila je preventivnu upotrebu antibiotika na farmama. Naime, ustanovljeno je da veliki problem predstavlja upotreba antibiotika u stočnoj hrani, koji se često dodaju da bi stoka bolje napredovala ili da se životinje ne bi razbolevale. U slučaju bolesti lekovi se dodaju u hranu mnogo duže nego što je potrebno, a sa „terapijom” se prestaje svega nekoliko dana pre klanja životinja. To nije dovoljno dug period da se lek neutrališe, pa rezidui ostaju u mesu, mleku i drugim životinjskim proizvodima.
Mišo Kolarević objašnjava da je u Evropskoj uniji već zabranjena upotreba antibiotika za stimulaciju rasta životinja, što nije slučaj i u Americi. Zbog toga pojedini vidovi antimikrobne rezistencije tamo odnesu više života nego HIV u celom svetu. Naš sagovornik ističe da Srbija prati evropske trendove i usaglašava se sa evropskim propisima.
– Moramo biti objektivni. Kod nas se ipak kontrola drži na zavidnom nivou. Imamo i takve običaje i tradiciju u gajenju životinja. Država sprovodi godišnji program kontrole prisustva rezidua u namirnicama. To je obiman posao, koji mnogo košta i primenjuje se već godinama – kaže predsednik Veterinarske komore Srbije.
