Orah je deficitarani na domaćem i na svetskom tržištu. Površine u našoj zemlji nisu dovoljne da podmire domaće potrebe, ali postoje izgledi za to, jer se površine pod ovom voćnom vrstom svake godine povećavaju
Orah je ove, kao i ranijih godina, dobro rodio. Biće ga čak i na plantažama kojima se ne pridaje dovoljno pažnje, kaže docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Borivoj Bogdanović.
”U ovom trenutku teško je odrediti prinos, pošto se orah nalazi u fazi pucanja klapine, a proizvođači na samom početku skupljanja plodova. Sušni period u toku vegetacije pogodovao je orahu zbog smanjenih uslova za razvoj bolesti i štetočina, pa će plodovi iz ove vegetacije sa sigurnošću biti zdraviji, a samim tim i prinosi veći. Orah kao voće podnosi različite klimatske uslove i razne kvalitete zemlje. Domaća klima pogoduje uzgoju oraha, a najbolje uspeva na neutralnim i blago alkalnim podlogama”, navodi Bogdanović.
Dodaje da se orah kod nas uzgaja na 4.000 hektara, od kojih je 500 hektara u Vojvodini. ”Te površine nisu dovoljne da podmire domaće potrebe, ali postoje izgledi za to, jer se površine pod ovom voćnom vrstom svake godine povećavaju. I dalje je naša proizvodnja mala, oko 40.000 tona godišnje. Najviše uvozimo iz Mađarske, BiH, Nemačke, Bugarske i iz navedenih zemalja ove godine smo uvezli 1.400 tona jezgra oraha”, ističe sagovornik Dnevnika.
Orah je, kaže Bogdanović, deficitaran i na svetskom tržištu. Razlog je taj što je sve do pre dvadesetak godina razmnožavan samo semenom, a takve sadnice kasno počinju da plodonose, ne daju plodove željenog kvaliteta i rod često strada od poznih prolećnih mrazeva.
Trenutno se u našoj zemlji sadnice oraha masovno proizvode kalemljenjem. Imamo kvalitetne sorte i selekcije koje daju redovne prinose.
Savremene plantaže daju 1.500 do 2.000 kilograma jezgra po hektaru, što gajenje oraha čini rentabilnim, pa interesovanje poljoprivrednika za podizanje plantaža raste, mada stručne litarature nemamo mnogo. Na to ukazuje i proizvođač Nenad Vranić iz u okolini Vršca. U nedostatku literature i stručnjaka, uputstva dobija iz Turske, gde je industrija oraha razvijena.
Vranić ima mlad zasad, star četiri godine. Tek za dve godine očekuje da dobije prvi rod, a za još dve tri godine i pun rod. ”Trenutno kilogram oraha u ljusci na ino tržištu košta 3,5 evra. Kod nas kilogram očišćenih oraha košta najmanje 1.000 dinara. Polutke oraha su i duplo skuplje, pola kilograma je 1.200 dinara”, naglašava Vranić.
Ali, napominje da je održavanje zasada skupo i da treba izdržati finansijski dok orah ne donese pun rod. On dodaje da je za podizanje plantaže oraha potrebno 4.000 evra po hektaru.
