Verujemo da nema dovoljno projekata za poljoprivredu, ali ne treba odgovornost za to prebacivati na paore, već na državne institucije, poručuju poljoprivrednici osvrćući se na izjavu prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da je novac iz Ujedinjenih Arapskih Emirata namenjen srpskom agraru spreman i raspoloživ, ali da nedostaje projekata.

– Ne sumnjamo da je tako, ali država treba da radi na edukaciji, recimo, u okviru Poljoprivredno-savetodavne službe, u okviru Uprave za agrarna plaćanja… Poljoprivredni proizvođači su najmanje krivi za to – kaže za naš list predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš. – Imamo toliko stručnjaka i institucija na nivou opština, Pokrajine i Republike i neshvatljivo je da nemamo projekata, to je poražavajuće. Institucije moraju preuzeti odgovornost. Mi kao poljoprivrednici smo krivi utoliko što ih ne teramo više i što nismo blokirali put i zbog toga. Nažalost, očito je da, dok ne blokiramo put, niko nas ne shvata ozbiljno.

Kiš se pita da li poljoprivrednici treba da budu krivci svake nedelje zbog nečega što se ne radi, a „konstantno se nešto ne radi“. Takođe, postavlja pitanje zašto Srbija još uvek nema akreditovanu agenciju za plaćanja, niti akreditovanu nacionalnu laboratoriju.

– Slušamo o tome kako će laboratorija biti završena posle devet godina. Da je posle devet meseci, razumeo bih, ali posle devet godina – ne mogu. Tako je i sa navodnjavanjem, projektima.. Već smo slušali o zalivanju na milion hekatra pa ništa od toga nije bilo. Nije obnarodovan ni najvažniji dokument u poljoprivredi, to jest nacionalna strategija, iako se tri godine piše – kaže Kiš, i napominje da Asocijacija poljoprivrednika, čije je sedište Subotica, nije upoznata s tim koje će se njive na severu Bačke navodnjavati iako je i taj deo Vojvodine pomenut kao oblast koja će dobiti najviše novca od Arapa.

Sekretar za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin podseća na to da je, po ranijim informacijama, Pokrajina imala spremne projekte i programe za više od 60 miliona evra vrednosti. Oni su prvljeni s ciljem da se povuku povoljni krediti za čišćenje kanalske mreže, to jest stvaranje uslova za navodnjavanje, veli on.
– Nije pitanje zašto pojedinačna gazdinstva nemaju projekte – naglašava Bugarin. – Onesposobljeni smo da ih uradimo po metodologiji po kojoj kreditor verovatno to traži. Poljoprivredna udruženja nemaju svoje ekipe stručnjake koji bi radili na tome. Treba biti osposobljen za to, a poljoprivrednici dobro znaju da rade svoj posao, da oru i muzu krave, ali ne da pripremaju dokumentaciju, prave projekte. To neko drugi treba da uradi.

Podsetimo, prvi potpredsednik Vlade rekao je da su dogovori sa šeikom Muhamedom bin Zajedom al Najhanom finalizovani i potpisani i da su prekjuče dogovorena dva zajma, od po 100 milona evra – za navodnjavanje i poljoprivredu, ali imamo projekte samo za 38 miliona evra.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je juče da će Srbija iskoristiti kompletna sredstva koja joj stoje na raspolaganju od dva kredita za poljoprivredu, koje je dobila od Emirata. On je rekao da će realizacija projekata po tim kreditima početi odmah na početku građevinske sezone.

Ministar je izrazio nezadovoljstvo time što su projekti za korišćenje ovih kredita došli samo iz Vojvodine i Mačve, rekavši da projekti moraju biti raspoređeni i na severu i na jugu zemlje i na mala i na velika gazdinstva. “Zato ćemo početi sa projektima koji su gotovi, a intenzivno radimo na tome da projekata bude i na jugu Srbije i u centralnoj Srbiji”, rekao je Glamočić.

Ješić: Vojvodina spremna za Svetsku banku 

– Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i ”Vode Vojvodine“ imaju projekte spremne za Svetsku banku, koje je ona i sufinansirala prošle godine, kao i za sve kreditore kod kojih se može aplicirati, a to su pre svega evropski projekti – kaže za „Dnevnik“ vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić. – Spremni smo za Svetsku banku, a kamoli za Arape. U svakom slučaju, projekte radimo svake godine, a ove smo uložili oko 30 miliona evra u vojvođansku vodoprivredu. Pitanje je, međutim, ne samo za nas već i za građane Srbije, zašto od Arapa uzimati zajam od sto miliona dolara po kamati od tri posto plus obrada kredita, kada se zna da je za istu namenu kamata kod Svetske banke, za liniju koju je ona ranije otvorila i prestala da povlači, iznosila manje od jedan posto. U ovom trenutku mi ćemo aplicirati tamo gde budu pare.

Dnevnik