U izveštaju iz 2017. godine Savet za borbu protiv korupcije utvrdio je nestanak podataka o svojini za 84 poljoprivredna društva, utvrdili su, između ostalog, i 11.000 hektara neke svojine koja je imenovana kao “neopredeljena svojina”
Nakon što je članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić, govoreći o slaboj saradnji sa državnim institucijama u slučajevima korupcije, pomenula i ime brata predsednika Srbije, koga, kako je rekla, vojvođanski paori označavaju kao glavnog u kupovini zemljišta, premijerka Ana Brnabić zatražila je ili da Savet iznese dokaze, ili da Jelisaveta Vasilić podnese ostavku.
Članica Saveta je odgovorila premijerki, a između ostalog, poručila joj da neće podneti ostavku.
”Rad na izveštajima o zloupotrebi državnog poljoprivrednog zemljišta je veoma problematičan, jer se radi o ozbiljnoj i velikoj javnoj svojini koja je veoma atraktivna za korupciju”, napominje u odgovoru Vasilić.
”Pošto sam u svom intervjuu govorila o nedostupnosti podataka u odnosu na državno poljoprivredno zemljište, navela sam RGZ kao instituciju od koje nikada nismo dobili potpunu dokumentaciju, zbog čega nikada nismo mogli da završimo izveštaje”, kaže Vasilić.
”Sve ove godine uporno tražimo dokumentaciju, jer smo u izveštaju iz 2017. godine utvrdili nestanak podataka o svojini za 84 poljoprivredna društva, u površini od 122.000 hektara, da smo utvrdili 11.000 ha neke svojine koja je imenovana kao “neopredeljena svojina”, ne znamo kakav je to oblik svojine, jer ga u Ustavu nema. I utvdili smo da je nestao podatak o svojini na 11.000 ha, da nedostaje 7.650 ha i 3.511 ha svojine koje su nazvane “neka druga svojina” i “mešovita” svojina.
RGZ je odbijao da da podatke i dokumentaciju dostavi Savetu sa obrazloženjem da se radi o poslovnoj tajni, da bi zadnja odbijenica bila obrazložena nedostatkom bezbednosnih provera.
Pošto smo imali više sastanaka sa nezadovoljnim paorima, odlučili smo da još jednom pokušamo da dobijemo potrebnu dokumentaciju od nadležnih institucija kako bi utvrdili istinu u odnosu na činjenice raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem”, dodaje ona.
Prema njenim rečima, iznenađujuće je istupanje predsednice Vlade, koja umesto da utvrdi kako radi RGZ i zašto ne dostavlja tražene podatke i ne izvršava obavezujuća rešenja Poverenika, kao i zašto su paori nezadovoljni, ona traži da joj se daju imena nezadovoljnih paora.
Interesantno je šta bi predsednica uradila sa tim imenima, kakve bi to eventualno posledice moglo da ima po njih jer su se obratili Savetu i saopštili da u Vojvodini postoje slučajevi u kojima je vlast nezakonito omogućila nekim licima sticanje hektara i hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, a na štetu paora.
Savet neće dati imena nezadovoljnih ljudi, Savetu nisu bitna imena, nego razlozi nezadovljstva i kako ljudima pomoći da se dođe do pravde u skladu sa zakonom.
