Najstariji poljoprivrednik u Negotinskoj Krajini, Milan Mitić iz Samarinovca, nosilac najviših oštinskih i državnih priznanja za rad u agraru, u društvu porodice, prijatelja i saradnika proslavio je nedavno 95. rođendan
Britkog uma, vitalan i radan, Mitić i danas, u desetoj deceniji, ore i seje, zajedno sa ćerkom Ljubinkom i unukom Dušanom, ni manje ni više nego 420 hektara pšenice i suncokreta.
– Iz kuće ne izlazim bez doručka – mleko, hleb i kašika šećera. A posle, greje me sunce, kiša me umiva, vetar me suši, priroda mi daje kiseonik, a traktor me stalno “masira” – otkriva Milan recept za dugovečnost.
Bezmalo šest decenija u poljoprivredi
Mitić se poljoprivredom bavi bezmalo punih šest decenija. Rekorder je u proizvodnji hlebnog žita, a ponekad i mleka i mesa. Poljoprivreda je od tada, kada je on počinjao, kako kaže, pala na najniže grane, iako su je mnogima “puna usta”.
– Mogao si sasvim pristojno da od svog rada živiš u svojoj zemlji. Ja pasoš nemam, nisam išao u pečalbu u inostranstvo. Sada vrhovi gore u Beogradu imaju potpuno pogrešnu politiku prema seljaku. Daju mladima do 40 godina 50.000 evra da se bave poljoprivredom, da ne idu u inostranstvo. Daju onima koji neće da rade, a ne nama koji radimo. Daju registrovanim gazdinstvima 20 dinara po litri goriva, najviše 60 litara po hektaru, za najviše 20 hektara površine, a šta da radim ja, koji obrađujem 420 hektara. Nema tu logike – dodaje Mitić.
Poljoprivrednik, kaže Milan, i dan-danas mora da uči, da osluškuje zemlju, da je tretira i pazi, jer mu ona daje hleb.
– Kod kuće sam bio samo kad je sneg. Od jutra sam na imanju. Upregnem konja, odem na njivu, pre podne orem, posle podne sejem, uveče drljam. Sejem svoje seme iz ambara i ni dinar za setvu ne potrošim. Danas bez para ne možeš da se baviš poljoprivredom. Potrebna nam je nafta, najskuplja u regionu, đubrivo za prihranjivanje, a olakšica nigde. Samo sam ove godine potrošio 200.000 evra, dva kombajna me košta setva – kaže Milan Mitić.
Dobitnik je Majske nagrade, Ordena rada sa srebrnim vencima od druga Tita, a najdraža mu je Sedmojulska nagrada iz 1986. koju je dobio kao prvi poljoprivrednik u zemlji.
– Sve sam nagrade dobio, ali je ta Sedmojulska, nekako posebna. Dobio ju je tada i fudbaler Rajko Mitić, pripala je i Zoranu Radmiloviću, ali zbog bolesti nije mogao na svečanu dodelu. Pisale su tada novine: Rajko Mitić ore kopačkama, Milan Mitić plugom – priseća se Mitić.
