U Čileu je nedavno održan 10. Međunarodni seminar posvećen jagodastom voću, a domaćin dvodnevnog naučno-ekonomskog skupa bila je kompanija „Rkonsalting” iz Santjago de Čilea, čiji je vlasnik Felipe Rosas, cenjen u svetskim okvirima kao jedan od najboljih poznavalaca prilika u proizvodnji i prometu te vrste hrane. Rosas je, inače, na nedavnom skupu u Šapcu, pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) drugi put reizabran na mesto generalnog sekretara.
U ekskluzivnoj izjavi za naš list Rosas kaže da je na tom seminaru, održanom u gradu Kuriku, 517 učesnika različitih stručnosti prvog dana slušalo saopštenja o stanju u proizvodnji maline, jagode i kupine, dok je drugi dan seminara bio posvećen visokožbunastoj borovnici.
– Generalni direktor našeg Udruženja prehrambenih kompanija „Čilealimentos” Giljermo Gonzales saopštio je tokom seminara da je u 2015. izvoz jagodastog voća iz naše zemlje dostigao 843 miliona američkih dolara. Najveći udeo, 51 odsto, pripao je svežoj visokožbunastoj borovnici, a slede isporuke u zamrznutom vidu: 14 procenata borovnica i malina, šest odsto kupina a procenat manje jagoda. Prosečna izvozna cena zamrznute maline proizvedene u konvencionalnom postupku bila je 3,65, a u organskoj proizvodnji 5,87 američkih dolara za kilogram. Oktavio Sotomajor, direktor Nacionalnog instituta za razvoj poljoprivrede (INDAP), ukazao je na potrebu čvršće povezanosti svih učesnika u lancu proizvodnje, prerade i prometa maline, koja se najviše gaji u centralnoj čileanskoj regiji Maule, gde je i Kuriko – kazao je Felipe Rosas Osa za naš list.
Po završetku obraćanja čileanskih učesnika, uvodno predavanje na temu stanja i perspektive proizvodnje maline u svetu i Srbiji držao je dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, ujedno i jedini predstavnik evropskog kontinenta na ovom skupu. Naglasio je da malina ima veliki udeo u ekonomijama najznačajnijih proizvođača „crvenog zlata” i sve su, izuzev Srbije, u 2015. godini zabeležile znatan pad proizvodnje. Najveći podbačaj zabeležen je u Poljskoj (više od 50 odsto), zbog vremenskih neprilika, osipanja i sve težeg pronalaska radne snage. Vreme je, takođe, uticalo na pad proizvodnje i u SAD, Čileu, Bugarskoj… U Kanadi, Engleskoj i Australiji razlog su bili visoki troškovi kupovine ili zakupa zemljišta, sve stroži zahtevi tržišta i smanjenje prinosa po jedinici površine. Pored toga, proizvođači u Kanadi sve više gaje nekvalitetnije sorte koje imaju veći prinos, manja ulaganja i brži povraćaj uloženog kapitala.
– Povratak Srbije na mesto vodećeg proizvođača maline u svetu prate i brojni problemi, kao što su neplansko povećanje proizvodnih površina koje nije praćeno odgovarajućim prinosom, kvalitetom i ekonomskom isplativošću, nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava i prepoznavanje novih bolesti, veliki uticaj vremenskih nepogoda, grada, snega i prekomerne kiše od početka 2016. godine – kazao je dr Leposavić.
Istraživač čačanske naučne ustanove, kome je ovo bio četvrti boravak po pozivu u Čileu, pohvalio se i brojnim pozitivnim primerima i dostignutim standardima u proizvodnji maline u Srbiji, kao jednog od glavnih proizvoda naše privrede. Naveo je i šta će biti važno za unapređenje proizvodnje i plasmana maline u svetu.
– To su smanjenje negativnog dejstva vremenskih činilaca, uvođenje što boljeg sadnog materijala, kloniranje postojećih i stvaranje novih sorti za različite vidove upotrebe, svetska promocija korišćenja maline i posebna briga o bezbednosti ovog voća, o norovirusima, hepatitisu i sadržaju pesticida, jer se najveći broj proizvoda od maline koristi u ishrani dece i osoba narušenog zdravlja.
Učesnici seminara bili su predstavnici kompanija i ustanova iz svih država Latinske Amerike, pre svega Brazila i Argentine. Među ostalima i Francisko Havijer Ortiz, predsednik najveće kompanije u Meksiku „Beriz paradiz” sa 1.100 hektara pod jagodastim voćem, i Tomas Krugman iz Severnoameričkog saveta za malinu.
