Organska poljoprivreda je bolja za životnu sredinu ali proizvodi manje hrane, pokazali su rezultati studije koja je trajala deset godina na 80 farmi u Nemačkoj
Organska poljoprivreda mogla bi da zemljama uštedi milijarde evra u troškovima vezanim za okolinu i klimu, utvrdila je dugoročna studija sprovedena u Nemačkoj. Ali, organski usevi i dalje su daleko ispod onih koje daje konvencionalno uzgajanje.
Za Nemačku i Evropsku uniju, podsticanje organskog uzgajanja je politički prioritet i postavljeni su ciljevi do 2030. godine. EU teži tome da 25 odsto zemlje do tada bude pod organskim farmama, u okviru Strategije od farme do viljuške, dok je Nemačka postavila još viši cilj od 30 odsto.
Ako se ovi ciljevi ostvare, i do četiri milijarde evra u troškovima izazvanim emisijama azota i gasova staklene bašte moglo bi da bude ušteđeno, navodi studija koju je podržalo nemačko Ministarstvo poljoprivrede a objavio ju je Tehnički univerzitet u Minhenu. Studija je uporedila negativne efekte konvencionalnog i organskog uzgajanja na klimu i okolinu, i postavila njihove troškove. Zaključeno je da su implicitni troškovi viši za 750 do 800 €/ha kada je konvencionalna poljoprivreda u pitanju.
Tokom perioda od deset godina, istraživači su pomno pratili po 40 farmi iz obe grupe kako bi prikupljali i upoređivali podatke, objasnio je glavni autor studije, Kurt-Jirgen Hilsbergen na prezentaciji održanoj u Berlinu.
Više faktora utiče na prednosti organskih farmi. Koriste daleko manje azota, 20 kg/ha, dok konvencionalne u Nemačkoj troše 80 do 100 kilograma. Organsko uzgajanje ne zasniva se na mineralnim đubrivima na bazi azota, već na organskim đubrivima kao što su balega ili kompost. To znači i da je utrošak energije manji jer je proizvodnja sintetičkih đubriva u energiji daleko “skuplja”. Organski tretirano zemljište takođe bolje skladišti ugljenik, tako što se usevi rotiraju i prilagođavaju karakteristikama zemlje, što donosi “izuzetno veliki benefit” kada je u pitanju skladištenje ugljenika.
Studija je pokazala da organska poljoprivreda i dalje daje značajno manje plodova po jedinici površine. “U Nemačkoj i Evropskoj uniji, nama je već potrebno više zemlje za poljoprivredu, nego što nam je dostupno. Svaki porast potrebe za zemljištem, bilo da je u pitanju potražnja ili snabdevanje, podiže globalni pritisak na prirodna područja uz posledice na klimu i biodiverzitet”, rekao je Piter Brejnig, profesor na Univerzitetu primenjenih nauka Vejhenstefan-Trisdorf.