Organska poljoprivreda ima bolji efekat na okolinu, ali proizvodi manje hrane
Organska poljoprivreda je bolja za životnu sredinu ali proizvodi manje hrane, pokazali su rezultati studije koja je trajala deset godina na 80 farmi u Nemačkoj
Organska poljoprivreda mogla bi da zemljama uštedi milijarde evra u troškovima vezanim za okolinu i klimu, utvrdila je dugoročna studija sprovedena u Nemačkoj. Ali, organski usevi i dalje su daleko ispod onih koje daje konvencionalno uzgajanje.
Za Nemačku i Evropsku uniju, podsticanje organskog uzgajanja je politički prioritet i postavljeni su ciljevi do 2030. godine. EU teži tome da 25 odsto zemlje do tada bude pod organskim farmama, u okviru Strategije od farme do viljuške, dok je Nemačka postavila još viši cilj od 30 odsto.
Ako se ovi ciljevi ostvare, i do četiri milijarde evra u troškovima izazvanim emisijama azota i gasova staklene bašte moglo bi da bude ušteđeno, navodi studija koju je podržalo nemačko Ministarstvo poljoprivrede a objavio ju je Tehnički univerzitet u Minhenu. Studija je uporedila negativne efekte konvencionalnog i organskog uzgajanja na klimu i okolinu, i postavila njihove troškove. Zaključeno je da su implicitni troškovi viši za 750 do 800 €/ha kada je konvencionalna poljoprivreda u pitanju.
Tokom perioda od deset godina, istraživači su pomno pratili po 40 farmi iz obe grupe kako bi prikupljali i upoređivali podatke, objasnio je glavni autor studije, Kurt-Jirgen Hilsbergen na prezentaciji održanoj u Berlinu.
Više faktora utiče na prednosti organskih farmi. Koriste daleko manje azota, 20 kg/ha, dok konvencionalne u Nemačkoj troše 80 do 100 kilograma. Organsko uzgajanje ne zasniva se na mineralnim đubrivima na bazi azota, već na organskim đubrivima kao što su balega ili kompost. To znači i da je utrošak energije manji jer je proizvodnja sintetičkih đubriva u energiji daleko “skuplja”. Organski tretirano zemljište takođe bolje skladišti ugljenik, tako što se usevi rotiraju i prilagođavaju karakteristikama zemlje, što donosi “izuzetno veliki benefit” kada je u pitanju skladištenje ugljenika.
Studija je pokazala da organska poljoprivreda i dalje daje značajno manje plodova po jedinici površine. “U Nemačkoj i Evropskoj uniji, nama je već potrebno više zemlje za poljoprivredu, nego što nam je dostupno. Svaki porast potrebe za zemljištem, bilo da je u pitanju potražnja ili snabdevanje, podiže globalni pritisak na prirodna područja uz posledice na klimu i biodiverzitet”, rekao je Piter Brejnig, profesor na Univerzitetu primenjenih nauka Vejhenstefan-Trisdorf.
