Kompanija Jovanjica počela je projekat zasnivanja organske proizvodnje na 7.000 do 10.000 hektara u Srbiji u kojem očekuje zapošljavanje do 5.000 ljudi.
“Pripremljen je kompletan plan. Imamo mogućnosti da sa organskim proizvodima snabdevamo 2.000 radnji u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj i već su potpisani sporazumi o namerama”, rekao je suvlasnik kompanije Predrag Koluvija.
Koluvija je rekao da će deo zemljišta za organsku proizvodnju biti obezbeđen kroz saradnju sa Gradom Beogradom i Srpskom pravoslavnom crkvom.
“Grad Beograd ima oko 3.600 hektara zemljišta koje će opredeliti za organsku proizvodnju. Od toga oko 800 odmah može da se koristi jer nije obrađivano duže od tri godine”, rekao je on i dodao da će na oko 2.500 hektara zemljišta odmah početi proizvodnja.
“Plan je da do kraja 2015. bude 3.000 farmera koji proizvode organsku hranu. Ja sam obezbedio kupce, finansiranje od strane kupaca i njihove garancije”, rekao je Koluvija.
“Proizvodićemo bukvalno sve, voće, povrće, druge useve. Moja želja je da Srbija bude poznta kao organska zemlja, a ne zemlja filijala. Vrednost izvoza biće nekoliko desetina miliona evra”, rekao je on.
Koluvija, koji je odrastao u Nemačkoj, vratio se u Srbiju da bi započeo organsku proizvodnju hrane. Na početku je imao jedan hektar pod plastenicima i dva hekatra useva na otvoreno. Za par godina uspeo je da postane glavni snabdevač organskom hranom za trgovinske lance Delez i Metro u Srbiji, a sarađuje i sa 186 organskih farmera u Staroj Pazovi.
Koluvija kaže da želi da Srbija postane zemlja poznata po organskoj proizvodnji.
“Dok sam odrastao u Nemačkoj, kad bih rekao da sam Srbin najčešća asocijacije bile su rat i kriminalci, ko zna za koju godinu možda postanemo poznati kao organci”, rekao je Koluvija, koji je projekat razvoja organske proizvodnje predstavio na Dunavskom biznis forumu u Beču, koji je organizovala Privredna komora Austrije.
Predsednica Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia organika Nada Mišković rekla je agenciji Beta da je u Srbiji sada oko 8.200 hektara pod organskom proizvodnjom od ukupno 3,8 milona hekara obradivog zemljišta, a organske farme u proseku poseduju po dva hektara zemljišta.
Miškovićeva je rekla da Srbija ima postavljen zakonski okvir za organsku proizvodnju, posluje u šest sertifikacionih kompanija za organsku proizvodnju, a ono što nedostaje su marketing i stručnjaci koji poznaju specifičnosti organske proizvodnje na većim površinama.
Kao pozitivan primer razvoja organske proizvodnje Miškovićeva je navela austrijski model.
“Austrijanci su postavili sistem kojim su za četiri godine pre ulaska u EU bez para uveli 16.000 proizvođača i 16 odsto svojih površina pretvorili u organsku proizvodnju, a imali su i marketing za stvaranje tražnje”, rekla je ona.
Miškovićeva je pojasnila da bi se jedne godine pojačano reklamirali određeni organski proizvodi, na primer krompir, šargarepa i zelena salata, tako da bi se i kod potrošača stvorila svest i time i tražnja na tržištu, što podstiče proizvođače.
Proizvođači organske hrane u Srbiji sada se okupljaju i razmatraju kako na najbolji način organizovati proizvodnju soje koja je neophodna Nemačkoj, jer od 2015. povećava udeo organskih sirovina u lancu proizvodnje sa 95 odsto na 100 odsto, a u tih pet odsto uglavnoj je bila soja, rekla je ona.
Miškovićeva je istakla da organski poljoprivredni proizvođači u Srbiji dobijaju 40 odsto veće subvencije od onih koji proizvode na uobičajen način.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, organskom proizvodnjom u Srbiji u 2013. godini bavilo se oko 1.280 proizvođača, što je za oko 20 odsto više nego u 2012. godini. Vrednost izvoza organske hrane u prošloj godini bila je oko 11 miliona evra, a najviše se izvozi voće niskog stepena prerade – koncetrati voćnih sokova, sušeno i smrznuto voće.
Beta
