Dok su u jeku američko-izraelskih udara na iransku vojnu infrastrukturu pažnja tržišta i medija usmerene na naftu, stručnjaci upozoravaju da bi mnogo dugoročniji problem mogao da nastane na tržištu prirodnog gasa i azotnih đubriva. Eventualno ozbiljnije ograničenje saobraćaja kroz Ormuski moreuz ne bi pogodilo samo energente, već i globalnu proizvodnju hrane
Razlog je to što su zemlje Zaliva, osim što su veliki izvoznici nafte i gasa, i među ključnim svetskim snabdevačima azotnih đubriva. Azotna đubriva proizvode se iz prirodnog gasa, a bez njih bi prinosi useva širom sveta bili znatno niži, prenosi Forbes Srbija.
Poseban rizik predstavlja činjenica da veliki deo svetske trgovine urejom i amonijakom prolazi upravo kroz Ormuski moreuz. Katar, Iran, Saudijska Arabija, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati zajedno čine jednu od najvažnijih izvoznih baza za ova đubriva, a tržište nema značajne strateške rezerve koje bi mogle da ublaže duži poremećaj.
Za razliku od nafte, gde postoje velike robne zalihe, trgovina đubrivom funkcioniše uglavnom po principu pravovremene isporuke, što dodatno povećava ranjivost sistema. Ako bi prekidi nastupili uoči setve, poljoprivrednici bi bili prinuđeni da smanje upotrebu azota, promene setvenu strukturu ili prihvate veće troškove, što bi kasnije moglo da dovede do manjih prinosa i rasta cena hrane.
Posledice takvog scenarija ne bi bile ograničene na Bliski istok. Indija, Brazil i Sjedinjene Američke Države, kao i druge velike poljoprivredne zemlje, u različitoj meri zavise od uvoza đubriva ili gasa iz tog regiona.
Zbog toga analitičari upozoravaju da Ormuski moreuz nije samo energetsko, već i prehrambeno usko grlo sveta. Dok tržišta trenutno prate cenu nafte, mnogo važniji signal za globalnu bezbednost hrane mogli bi postati cena ureje i tokovi izvoza amonijaka.
