S obzirom na klimatske promene koje su sve izraženije, a za posledicu imaju sve učestalije katastrofalne posledice kako po broju, tako i po obimu nastalih šteta, najveći deo osiguravajućih kuća pristupa oprezno ovoj vrsti osiguranja
Zasadi kajsija proteklih dana praktično su desetkovani usled posledica prolećnog mraza širom Srbije, nažalost i u krajevima gde se ovo voće najviše uzgaja. U nekim regionima, kao što su zapadna Srbija, okolina Čačka, Smedereva kao i u Vojvodini šteta je i do sto odsto. Najveći deo tih zasada nije bio osiguran, tako da voćari trpe celokupne materijalne troškove.
U Udruženju osiguravača Srbije na pitanje koliko je voćnjaka u Srbiji osigurano od kasnog mraza i u kojim krajevima države najviše, ističu za da s obzirom na klimatske promene koje su sve izraženije, a za posledicu imaju sve učestalije katastrofalne posledice kako po broju, tako i po obimu nastalih šteta, najveći deo osiguravajućih kuća pristupa oprezno ovoj vrsti osiguranja, prenosi Politika.
Naglašavaju da je razlog tome što poljoprivrednici zasade podižu i tamo gde im nije mesto, zbog čega često i izmrzavaju. Kako ističu, ova vrsta osiguranja zavisi od mnogo faktora i zbog toga su i osigurane površine iz godine u godinu različite. Ukoliko su zime jake sa niskim temperaturama, dugo traju i bez dužih perioda sa visokim temperaturama, očekivanja su da će i voće mirovati i manja je verovatnoća za pojavu prolećnog mraza. Samim tim i više poljoprivrednika se opredeljuje da ne osigura voćnjake od ovog rizika.
– Međutim, ove godine to nije bi slučaj sa kajsijom, breskvom kao i pojedinim sortama šljive i višnje koje su izmrzle. Rizik prolećnog mraza najviše se osigurava u područjima gde se tradicionalno gaji voće, teritorija centralne, zapadne i južne Srbije – navode u ovom udruženju.
Prema poslednjim podacima UOS-a, zavisno od useva i plodova, od ukupnih površina u Srbiji se osigurava od 12–15 odsto, dok je do pre nekoliko godina taj procenat iznosio oko 10 odsto.
U ovom udruženju, međutim, smatraju da bi za rast osiguranja u agraru značajno bilo da država izjednači subvencije i omogući ravnopravan tretman za sva područja i regione u Srbiji. Odnosno, kako kažu, da subvencije države na premiju osiguranja budu sa sadašnjih 40–70 odsto, u zavisnosti od regiona, izjednačene na, recimo, 60 odsto za sva područja.
Ističu kako je utisak poljoprivrednika da su sadašnjim načinom subvencionisanja osiguranja poljoprivredne proizvodnje pojedini regioni favorizovani.
Potrebno je i značajnije uključivanje lokalnih samouprava u pogledu obezbeđivanja novca namenjenog subvencionisanju premije osiguranja.
