Novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu, čije se usvajanje očekuje tokom ove godine, trebalo bi da ispravi propuste u aktuelnom zakonu, poput zloupotreba oko zakupa državne zemlje, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede.
Nikola Bodrožić iz opštine Alibunar učestvovao je u dokazivanju malverzacije oko zakupa državne zemlje, kako nam je rekao 10.000 evra bila je neformalna tarifa za garanciju koju je predsednik opštine tražio kako bi mu osigurao zakup državne zemlje.
“Meni predsednik komisije kaže – ej ti znaš da ne možeš da licitiraš? Ja kažem kako ne mogu da licitiram, o čemu pričaš ti? Pa ne, kao, nisi ispoštovao predsednika. Ja nazovem jednog prijatelja i kažem daj molim te uzmi 5.000 evra i odnesi predsedniku opštine Danijelu Kišmartonu” priča Bodrožić za RTV Vojvodine. Prema rečima Nikole Bodrožića, kada je novac došao do predsednika opštine usledio je novi nesporazum jer “ja sam mislio da je 10 000 evra tarifa za zakup zemlje na tri a ne jednu godinu”. “Tada sam se obratio policiji” kaže Bodrožić.
U akciji policije sprovedene na jesen 2011. godine predsednik opštine Alibunar Danijel Kišmarton priveden je zbog zloupotrebe službenog položaja i sumnje da je primao mito. Dve godine kasnije Viši sud u Pančevu osudio je Kišmartona na sedam godina zatvora zbog niza malverzacija dok se optužbe za primanje mita još uvek dokazuju.
Primer opštine Alibunar je samo jedan od nekolicine opština u kojima su zabeležene malverzacije sa državnom zemljom. Prema tvrdnjama naših sagovornika od početka primene zakona o poljoprivrednom zemljištu do danas kristalisalo se nekoliko ključnih problema koji u praksi prate njegovu primenu.
“Zloupotrebe se događaju u kršenju zakona o poljoprivrednom zemljištu i to na način da se pojedine parcele koje nisu u fondu državnog zemljišta ne izdaju na licitaciju, da se licitacije proglašavaju spornima da bi neko u tom periodu koristio zemlju par godina, primer Zrenjanina. U tim slučajevima u igri su svi!” kaže Čedomir Keco, urednik internet portala Agroservis.
Iako nisu želeli da o tome govore pred kamerama, sagovornici RTV Vojvodine navode da se među najčešćim načinima nelegalnog zakupa državne zemlje ističu – direktne ucene i zastrašivanja potencijalne konkurencije kao i podmićivanje članova nadležne opštinske komisije pa i samog predsednika opštine.
Podsećamo, poslanici Skupštine Srbije 2006. usvojili su Zakon o poljoprivrednom zemljištu po kojem je državna zemlja predata lokalnim samoupravama na upravljanje. Prema istom zakonu lokalne samouprave dobile su pravo da državnu zemlju izdaju putem javnog nadmetanja poljoprivrednicima.
Idejni tvorac zakona Ivana Dulić Marković, nekadašnja ministarka poljoprivrede, rekla je za RTV da nije mogla ni da pretpostavi na koji način se sve može zloupotrebiti zakon.
Ivana Dulić kaže da je zakon u suštini dobar i da je pokrenuo poljoprivredu Srbije. “Oni koji su došli do te zemlje, oni su strahovito napredovali i nije njih malo. Uvek se priča o negativnim primerima, bilo bi fenomenalno da neko krene i počne da priča o pozitivnim primerima napretka u svakom selu. Oni koji su sa 10 došli na 30 ili 40 hektara ili oni koji su sa dva došli na 10 hektara”, kaže Ivana Dulić Marković.
Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede, novi zakon o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da bude usvojen tokom 2015. Novina je i to da će država subvencionisati domaćinstva koja obrađuju maksimalno 20 a ne 100 hektara, kako je to do sada činila. Očekuje se da će navedena mera uticati na veću produktivnost zemljoradnika ali i nižu cenu zakupa državne zemlje.
Kako nam je rečeno očekuju se mnoge izmene i oko načina zakupa državne zemlje.
