Realizacija projekta Jadar o eksploataciji litijuma kod Loznice je ekološko pitanje broj jedan. Rudnik i prerada rude u dolini Jadra doveli bi do nedopustivo velikih rizika i troškova zbog štete po vodu, zemlju, vazduh i gubitak u poljoprivredi
Član Odeljenja hemijskih i bioloških nauka Srpske akademije nauka i umetnosti Bogdan Šolaja istakao je u autorskom tekstu za nedeljnik Radar da bi rudnik i prerada rude u dolini Jadra doveli do nedopustivo velikih rizika i troškova zbog štete po vodu, zemlju, vazduh i gubitak u poljoprivredi.
Šolaja je istakao da je u dolini Jadra jedan od tri najvažnija vodonosna sistema u Srbiji odakle se direktno ili indirektno snabdeva veliki broj domaćinstava u Mačvi, a putem sliva Drine i Save oko milion građana Beograda i okoline. On je dodao da su rizici posebno veliki budući da se lokacija mogućeg rudnika nalazi na naseljenom, plodnom zemljištu, vrlo podložnom plavljenju bujičnim velikim vodama i povremeno pojavom verovatno maksimalnih velikih voda na obe reke – Korenita i Jadar.
Šolaja je naveo da je problem još veći, jer Srbija zaostaje za razvijenim zemljama u primeni postojećih propisa u oblasti zaštite životne sredine, ali i po kvalitetu i stanju komunalne i druge infrastrukture.
Prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, realizacija projekta Jadar o eksploataciji litijuma kod Loznice je ekološko pitanje broj jedan. On je rekao da ne zna šta je ministar finansija Siniša Mali računao kada je rekao da bi Srbija od eksploatacije litijuma i fabrike baterija povećala BDP između deset i 12 milijardi evra, uz 20.000 radnih mesta.
”Efekti otvaranja rudnika litijuma bi svakako bili veći od propratnih delatnosti nego od samog rudarenja te sirovine i rudne rente od tri odsto“, rekao je Đogović koji je i urednik časopisa Strateo.
Istakao je da pre svega treba utvrditi kakve bi bile posledice po životnu sredinu od iskopavanja litijuma, u okolini Loznice, koliki je rizik za podzemne vode, zemljište, vazduh.
Đogović je naveo da bi država morala da angažuje domaće i međunarodne eksperte koji bi, nezavisno od Rio tinta i njegove studije o uticaju rudnika na životnu sredinu, uradili takođe takvu studiju i uporedili nalaze.
On je rekao da bi tek po izradi nezavisne studije trebalo, ako bi zadovoljila ekološke standarde, preći na ocenu ekonomskih efekata.
Za donošenje odluke o otvaranju rudnika litjuma u, kako je rekao, ”ovako podeljenom društvu, društvu bez dijaloga, za šta je odgovorna vlast, društvu gde niko nikog ne sluša, nego su građani podeljeni u dve navijačke grupe, teško da može da se donese odluka na zreo, ozbiljan način“.
