Otvoreni Balkan je krenuo kao obećanje bržih granica i jedinstvenijeg tržišta za tri zemlje regiona, ali je šest godina kasnije ostao bez novog zamaha. Dok se politički fokus pomerio, na terenu su vidljive tek pojedine olakšice – od integrisanog prelaza do sporazuma o sertifikatima – uz pitanje da li će inicijativa dobiti „drugi život“ ili ostati samo okvir bez daljeg sadržaja
Mini Šengen, Otvoreni Balkan, Open Balkan – različita imena iste inicijative pokrenute krajem 2019. godine sa idejom da se u regionu ubrza protok robe, kapitala i ljudi. Iako je zamišljena kao ambiciozan okvir za ujedinjavanje tržišta od oko 11 miliona stanovnika, od početka su u njoj ostale samo tri potpisnice: Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Šest godina kasnije, o daljoj integraciji se gotovo i ne govori – a još ređe o tome šta je konkretno postignuto.
Entuzijazma na startu nije manjkalo, ali je vremenom inicijativa izgubila politički zamah. Albanski premijer Edi Rama je još sredinom 2023. poručio da je Otvoreni Balkan „ispunio misiju“, uz najavu jačeg oslanjanja na Berlinski proces. U Severnoj Makedoniji je u predizbornoj kampanji 2024. takođe provejavala ideja o napuštanju, a tadašnji šef diplomatije Bujar Osmani najavio je da će se o učešću razgovarati na zatvorenoj sednici vlade. Formalno, niko nije izašao, niti je inicijativa ukinuta – ali je činjenica da se trenutno ne uvode nove procedure koje bi tržišta tri zemlje dodatno približile.
Među opipljivim rezultatima najčešće se navodi integrisani granični prelaz Preševo–Tabanovce, koji omogućava jedno zaustavljanje radi policijske i carinske kontrole, uz 24-časovni rad inspekcija. U okviru inicijative međusobno se priznaju veterinarski i fitosanitarni sertifikati, kao i sertifikati ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, dok se vagarske potvrde priznaju samo između Srbije i Severne Makedonije.
Privredna komora Srbije ističe da je brži protok robe preko granica najvažnije dostignuće, posebno za proizvode biljnog i životinjskog porekla. Navode da se u sve tri članice prihvataju rezultati lokalnih laboratorijskih analiza, pa nema dodatnih ispitivanja, a uzorkovanje je ređe. Od jula prošle godine na prelazu je uveden i jednošalterski sistem, tako da se dokumenta pregledaju jednom umesto odvojeno. Procene govore da su procedure i vreme transporta za ovu vrstu robe skraćeni i do 50%, a troškovi uvoza i izvoza u pojedinim slučajevima i do 80%, uz napomenu da bi puna digitalizacija donela dodatni napredak.
Zajedničko tržište rada, koje je počelo da funkcioniše u martu 2024, zasad ima skroman efekat: prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, slobodan pristup tržištu rada u Srbiji dobila je ukupno 351 osoba – 350 iz Severne Makedonije i jedna iz Albanije. To sugeriše da među poslodavcima nema značajnijeg interesovanja, između ostalog i zato što sličan kadar nedostaje u sve tri ekonomije.
Uprkos tome, Privredna komora inicijativu opisuje kao brend sa podrškom privatnog sektora i navodi rast trgovine: razmena Srbije sa Severnom Makedonijom u 2024. porasla je u odnosu na 2019, a ukupna robna razmena Srbije i Albanije takođe je značajno veća. Pitanje je, međutim, da li će Otvoreni Balkan dobiti novi sadržaj – ili će ostati na postojećim olakšicama, bez političke energije koja ga je u početku nosila.
