Jednostavan tov ovaca bez velikog predznanja, međudržavni izvozni ugovori sa zemljama Bliskog istoka i subvencije doprinele su da se ovčarstvo sada bolje razvija nego druge grane stočarstva. Od naredne godine ovčari će dobijati 10.000 dinara za glavni matični zapat po grlu, a ove godine podsticaj je bio 7.000 dinara
Prema rečima profesora dr Ivana Pihlera sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za domaće ovčarstvo je najznačajnije to što je zaustavljen pad grla i što se beleži rast stada, doduše samo 1,5 odsto, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz prošle godine. ”Ovaca imamo, po statistici, oko 1,7 miliona, od tog broja u Vojvodini je daleko manje grla, od 240.000 do 250.000, uglavnom pramenke il de frans i vitenberg”, kaže prof. Pihler.
Kako dodaje, za ovčarstvo se ljudi opredeljuju jer ono zahteva daleko manje tehnološkog znanja ukoliko se tovi zbog mesa, ali tov podstiču i domaće prilike. Imamo dosta napuštenih sela i neiskorišćenih pašnjaka u brdsko-planinskom krajevima i u delovima Banata, mada u ravničarskim područjima pašnjaci nisu pravilno raspoređene po mestima, ali opet ih ima dovoljno da se mogu koristiti za ispašu.
Prof. Pihler smatra da su i međudržavni ugovori sa zemljama Dalekog istoka o izvozu ovčetine i ovaca doprineli da ova grana stočarstva zabeleži skroman rast, ali i da takvi ugovori daju osnovu da se pokrene snažniji razvoj ovčarstva. ”Sada, nažalost, nemamo toliko grla koliko bi mogli prodati za potrebe Bliskog istoka”, napominje prof. Pihler. ”Veći je problem malih količina koje imamo u izvozu jer kada nešto ugovaramo sa mnogoljudnim zemljama, onda se te količine i brojevi mere u hiljadama pa i stotinama hiljada tona. Samo za jednu turu brodom koja je dva puta godišnje odlazila već nekoliko godina iz Temerina za Izrael trebalo je 5.000 grla jagnjadi. To su ozbiljne cifre, koje na naš broj ovaca i organizaciju društava ovčara predstavlja ozbiljan broj”, naglašava prof. Pihler.
Prema njegovim rečima, ovčari su za Izrael prodavali jagnjad od 23 do 25 kilograma, koje su se u Izraelu dotovljavale. Kod nas dominiraju ovce težine od 28 do 35 kilograma i njih će, verovatno, i tražiti kupci sa Bliskog istoka. U izvoz za EU ide krupnija jagnjad od 40 do 50 kilograma i za te zemlje nismo pogodni jer oni rade konfeksioniranje trupova.
