Cene paorske robe ove godine – takve su kakve su. I za celu proizvodnu godinu ratari kažu – ne ponovila se. Na pšenici u kukuruzu sigurno se neće ovajditi. Jedino će, sve su prilike, ruke trljati oni koji su posejali šećernu repu – em joj je cena dobra, em država daje izdašan podsticaj proizvođačima
Kako se može čuti od trgovaca i organizatora proizvodnje u Vojvodini, pšenica se i dalje kreće oko 21 dinar, najviše dostiže 22 dinara. Ne očekuju rast cena budući da je ima mnogo na lageru a izvoz stoji.
Ako pogledamo najnovija dešavanja na svetskom tržištu, reklo bi se da bi situacija mogla da se popravi, međutim, domaći trgovci su skeptični i dalje u tom pogledu. Naime, Blumberg je objavio da su fjučersi pšenice porasli nakon što je ruska vlast zatvorila luku Novorosijsk za pomorski promet posle napada dronovima. Luka se koristi za prevoz žitarica, đubriva i uglja. Ali, to što je Rusija zaustavila promet u luci Novorosijsk na našem tržištu se još ne oseća.
Kada je o kukuruzu reč, i tu je slična situacija. Vrti se oko 21 dinar, a izvoz takođe ne ide. Stručnjaci i ratari očekuju da će ipak biti dobrog kvaliteta i da će koliko – toliko ratarima kompenzovati gubitak na pšenici.
Soja je od 57 do 60 dinara, a kako kažu trgovci, novi rod može se ugovoriti po 470 evra za tonu, što je, kažu, dobro.
O suncokretu se otkupljivači još ne oglašavaju, a posrednici između uljara i ratara kažu da se može očekivati oko 350 evra po toni. Naime, cenu suncokreta ograničava niska cena ulja.
I naravno, kao i kod ostalih kultura – kretanje na svetskom i evropskom tržištu, sa specifičnostima koje je donela ukrajinsko-ruska kriza. Naravno, u takvim uslovima teško je predvideti kretanje cena ali jasno je da puno toga zavisi i od kretanja robe budući da je evropsko tržište nabijeno ukrajinskom pšenicom.
Ispostavilo se da su u zaradu, i to ozbiljnu, sigurni jedino oni koji su posejali šećernu repu. Cena joj je između 52 i 60 evra po toni. A država je odlučila da subvencioniše uzgoj šećerne repe, visina subvencije iznosi 35.000 dinara po hektaru prijavljene i zasejane šećerne repe, a najviše do 500 hektara za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru. Uz državnu subvenciju od 35.000 dinara po hektaru i dobre ugovorne uslove koje je ratarima dala industrija šećera, ne iznenađuje to što je ove godine repa zasejana na 30 odsto većim površinama nego prošle godine, na oko 42.000 hektara.
