Renoviranje i adaptacija domova kulture na seoskom području je novi, veliki projekat koji će biti podržan delom sredstvima iz agrarnog budžeta grada, a delom iz drugih izvora finansiranja, najavila je Snežana Živanović-Katić, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, prilikom jučerašnje posete Domu kulture u Drači.
Reč je o projektu za koji već duže vreme vlada veliko interesovanje, o ćemu govori broj pristiglih zahteva koje upućuju saveti mesnih zajednica sa seoskog područja. Smisao ovog projekta nije samo adaptacija i renoviranje zapuštenih objekata, već oživljavanje društvenog života u seoskim sredinama kroz mnogobrojne sadržaje. Prvi korak u ovom projektu je izlazak na teren stručne komisije koja će obići prvih 14 domova kulture i izvršiti procenu stanja.
– Imajući u vidu da je svaki dom kulture, priča za sebe, i što se tiče imovinskog vlasništva, i stanja i obima radova koje treba izvesti da bi bili funkcionalni, Gradsko veće je formiralo jednu stručnu komisiju koju čine i predstavnici Sekretarijata za imovinu, Sekretarijata za investicije, arhitekte, građevinski inženjer, hidro inženjer. Oni treba da obiđu postojeće domove kulture, odnosno prvu grupu od 14 seoskih domova kulture za koje su saveti mesnih zajednica podneli zahtev, da urade procenu stanja, spreme projektne zadatke investicionog održavanja, rekonstrukcije i sanacije, kako bi nakon toga, raspisali tender za projektantsku kuću i uradili projekte sanacije, održavanja i rekonstrukcije. Domovi kulture na seoskom području nalaze se u različitim fazama, negde su potrebne sitne popravke, negde tekuće održavanje, a negde bukvalno od temelja do krova. Tek po izradi projekata, mi ćemo tačno znati koliko treba izdvojiti sredstava i stvoriti uslove da polako uđemo u ovaj program – rekla je Snežana Živanović-Katić.
Kako je interesovanje za učeće u ovom projektu veliko, poštovaće se red kojim su saveti mesnih zajednica podnosili zahteve. Među 14 sela koja se nalaze u prvoj grupi su Drača, Resnik, Đuriselo, Gornje Grbice, Gornja i Donja Sabanta, Teferič, Bukurovac, Dulene, Poskurice, i dr i koja nemaju projekte za renoviranje i sanaciju. Ovom spisku treba dodati sela Dobraču, Desimirovac, Velike Pčelice koji već imaju urađene projekte sanacije i rekonstrukcije.
– Kad kažemo domovi kulture, mislimo na te zgrade koje su itekako potrebne selu, ne samo zarad povremenih sastanaka, nego i za neke druge sadržaje koji će koristiti selu. Mnogi domovi pored sale imaju veliki broj prostorija, u nekima su mesne kancelarije, pošta, biblioteka, ambulanta, negde su sedišta udruženja, klubovi za mlade, sve su to sadržaji o kojima će se voditi računa kada se bude pravila neka lista prioriteta, i kada se bude gledala ekonomska isplativost, jer nama nije cilj da sazidamo ili renoviramo domove kulture koji će se otvarati jednom godišnje – objašnjava Katićeva.
Inače, Dom kulture u Drači sagrađen je 1983. godine. Neposredan povod za izgradnju doma bilo je učešće sela u emisiji „Znanje imanje“. Poslednju deceniju, zbog neodržavanja, potpuno je oronuo i propao zbog čega je najveći deo prostora zgrade trenutno neupotrebljiv i rizičan za bilo kakvu upotrebu ili namenu.
Ritam grada
