Zbog nenamenskog trošenja novca iz Evropske unije i nemogućnosti vraćanja kredita više od pet odsto poljoprivrednika u Sloveniji je bankrotiralo. Predsednik Agrarne komore Maribora, Stane Klemenčič kaže da je u toj zemlji, nakon ulaska u Evropsku uniju, pao obim i raznovrsnost proizvodnje.
“Nama je palo samosnabdevanje. Mi smo 1990-2000. godine imali samodovoljnost proizvodnje od oko 70%. Danas ne prelazimo 50%. Građani nam sa razlogom zameraju što trošimo mnogo novca za poljoprivrednu proizvodnju a proizvodimo samo polovinu neophodne hrane. Dobri smo u vinu, mleku i govedini. Sve ostalo je problem”, naglasio je predsednik Agrarne komore u Mariboru. On je dodao da su slovenački poljoprivrednici toliko zavisni od podsticaja da nikad ne mogu da budu ekonomski samostalni. Više od pola zarade na imanju je podsticaj, a to nije dobar smer.
Pad proizvodnje zbog subvencija po hektaru
Stane konstatuje da je, između ostalog, pad proizvodnje uslovilo plaćanje po hektaru umesto dotadašnjeg po kilogramu.
Kako je rekao Klemenčič podsticaji su u početku bili na obim proizvodnje. Po grlu, za kilogram pšenice i ostalo. Posle su prešli na površinu – direktna plaćanja. Što više hektara – više novca. A niko nije pitao da li će se na tim površinama nešto proizvoditi. “Danas imamo situaciju da ima mnogo šume. Došli smo do toga da je prosečna starostslovenačkog poljoprivrednika 56 godina. Tada razmišljate samo o penziji, a ne o investicijama”, objasnio je Klemenčič.
On ističe da je Brisel Sloveniji nametnuo rigorozne ekološke zakone koji su ograničili poljoprivrednu proizvodnju, a samim tim je otvoreno tržište za jeftinije prehrambene proizvode iz Evropske unije.
“Kad smo mi ulazili, interes EU je bio da plasira svoj kapital u Sloveniju i da se nađe slobodno tržište za njihove proizvode. Nametnuli su nam mnoštvo zakona i odredili mnogo posebnih područja na kojima je poljoprivreda ograničena. Više od 2/3 površine Slovenije je u okviru programa Evropske komisije Natura 2000. Poljoprivreda nije zabranjena, ali je ograničena tehnologijom. Na primer kada se sme kositi, đubriti, itd”, istakao je Klemenčič. Kako tvrdi to sve utiče na intenzitet poljoprivrede. Evropska unija je naterala stočare u Sloveniji da smanje broj uslovnih grla. Na najboljim farmama oni su imali 2,5-3, pa su u prelaznom periodu smanjili na 2,1 a krajnji cilj je da bude 1,9. To su ekonomska ograničenja za tamošnje farmere.
Poljoprivredno zemljište pretvoreno u građevinsko
Uz sve navedeno kao i kod nas i u Sloveniji je od 2000. godine čak 15% poljoprivrednog zemljištaprevedeno u građevinsko.
“Oko 2005. godine veliki deo najboljeg zemljišta je preveden u građevinsko. Zarada na gradnji je bila i 20%. Onda su se građevinci razmileli po selima da kupe zemljište koje je blizu saobraćajnica. A prostorni plan je ubrzano menjan. Danas imamo mnogo praznih stanova jer se čitavo građevinarstvo urušilo”, zaključio je naš sagovornik.
Tek trećina poljoprivrednog zemljišta su oranice
Inače, prirodni uslovi za poljoprivredu u Sloveniji su relativno loši. Šume prekrivaju 59% državne teritorije. U odnosu na deo teritorije koja je prekrivena šumom, Slovenija zauzima treće mesto u Evropi, odmah iza Švedske i Finske. Oko 80% poljoprivrednih površina se nalazi na nepristupačnim područjima (LFA – Less Favoured Areas). Samo 33% celokupne poljoprivredne površine, koja se većinom nalazi u centralnom i severo-istočnom delu, se koristi kao oranice. Uz to je vinograda 3,3%, voćnjaka 2,6% a ostalo su pašnjaci (60,7%). Kada je o obrazovanju reč šest odsto poljoprivrednika u Sloveniji je bez osnovne škole, završilo ju je 37%, srednju školu je završilo njih 50% a diplomu visoke škole i fakulteta ima samo šest odsto poljoprivrednika.
