Spaljivanje strnjike je najgore rešenje. Prema stručnjacima, za zemljište je najbolje da se sve što ostane od poljoprivrednih prinosa tu i zadrži i da je u Srbiji smanjenje organske materije u zemljištu, ozbiljan problem
Više do milion hektara u Srbiji leži pod kukuruzom, a njegovi žetveni ostaci, praktično su nerešiva enigma za male poljoprivredne proizvođače.
Đorđe Murgaški, poljoprivrednik iz Čeneja objašnjava da kad poljoprivrednik “ne zna šta će, slama ne treba nikom, a nema mašinu da uništi i šta će – kresne šibcu” . Slama izgori i on može da sprema njivu za setvu, to mu je najjeftinije rešenje.
Ključ rešenja paljenja žetvenih ostataka – mašinerija
Murgaški, nije jedan od njih. Već osam godina greje se na biomasu koju dobije od sojine slame, jer ima svoje mašine za obradu. I tu je ključ rešenja paljenja žetvenih ostataka – mašinerija, a ne kaznene mere koje dosežu i do 50 hiljada dinara za fizička lica, smatraju naši sagovornici.
Profesor Miroslav Malešević, kao jedno od rešenja vidi pravljenje takozvanih mašinskih prstenova, gde bi veći broj poljoprivrednika, uz podsticaj države, došlo do moćnijih mašina i manjim poljoprivrednicima uslužno obrađivali njive.
“Kroz bolje prinose će se to isplatiti, pre ili kasnije, sad je samo problem ko će da investira u takve mašine. Nije to ni preterano skupo, jedan veliki traktor i jedna velika tanjirača mogu da urade na dan 30, 40, 50 hektara, međutim to je u ovom trenutku samo lepo pričati ali je skoro iluzija da će to neko uraditi”, kaže Malešević.
Murgaški kaže da država slabo stimuliše poljoprivrednike.
“Neće država nas ništa da stimuliše. Da nam 4.000 dinara po hektaru, a u Hrvatskoj je 500 evra za repu, a 280 za pšenicu, žito i kukuruz. I 70 dinara je dizel gorivo kod njih a kod nas je 163-169, kako kad. Mislite da to onda ljudi rade iz očaja? Pa tačno, nema novaca i teško mu i za obradu da kupi naftu”, kaže on.
Spaljivanje strnjike najgore rešenje
Spaljivanje je najgore rešenje, kaže profesor Malešević, jer se po hektaru spali i oko 30 do 40 kg azota koji ode u atmosferu. Dodaje da je za zemljište najbolje da se sve što ostane od poljoprivrednih prinosa, tu i zadrži i da je u Srbiji smanjenje organske materije u zemljištu, ozbiljan problem.
“Objektivno, naši poljoprivrednici nemaju nikakav podsticaj za atarsku proizvodnju, ili je on simboličan, znači niko se o orrganskoj materiji i zemljištu ne brine”, slaže se profesor Malešević.
Tokom prošle godine, nadležni su evidentirali paljenja na oko 500 hektara poljoprivrednog zemljišta, a novčane kazne izrečene su za četiri lica.
