Ako ugledate nekoga kako usred njive ili bašte zakopava par pamučnih gaća, možda ne pravi šalu već proverava koliko je zemljište biološki aktivno. Upravo je na toj jednostavnoj ideji zasnovan neobičan eksperiment sproveden u Švajcarskoj, koji je pokazao koliko se stanje zemljišta može razlikovati u zavisnosti od načina korišćenja i obrade
Oko 1.000 volontera zakopalo je više od 2.000 pari pamučnog donjeg veša u baštama, njivama, livadama i travnjacima širom zemlje. Uz njih je u zemlju završilo i 12.000 kesica čaja. Posle dva meseca sve je ponovo iskopano, prenosi RTS.
Rezultati su bili vrlo različiti. Od pojedinih komada pamuka ostali su gotovo samo šavovi, dok su drugi bili tek neznatno oštećeni.
Razlog je jednostavan – pamuk se najvećim delom sastoji od celuloze, a nju razgrađuju mikroorganizmi u zemljištu.
Što više života, manje pamuka
Bakterije, gljivice, crvi i drugi stanovnici zemljišta neprestano razlažu organsku materiju i učestvuju u kruženju hranljivih materija. Što su aktivniji, to se pamučni materijal brže razgrađuje.
Zbog toga su naučnici ovaj metod pretvorili u svojevrsni „indeks donjeg veša“ – jednostavan vizuelni pokazatelj onoga što se događa nekoliko centimetara ispod površine.
Najveća biološka aktivnost zabeležena je u privatnim baštama. Posle dva meseca u njima je u proseku bilo razgrađeno oko 58 odsto pamuka, dok je na travnjacima nestalo oko 40 odsto.
Posebno slabe rezultate imali su monokulturni travnjaci, kakvi se često nalaze oko kuća i zgrada.
Za poljoprivrednike je upravo taj deo eksperimenta posebno zanimljiv, jer pokazuje koliko način korišćenja zemljišta može da utiče na život mikroorganizama ispod površine.
Zašto je biološka aktivnost važna?
Zemljište nije samo podloga za biljku. Ono je složen ekosistem u kojem mikroorganizmi razgrađuju organsku materiju, oslobađaju hraniva i utiču na strukturu, plodnost i sposobnost zemljišta da zadržava vodu.
Zbog toga se biološka aktivnost sve češće posmatra kao važan pokazatelj funkcionalnosti zemljišta, posebno u uslovima klimatskih promena i sve učestalijih suša.
Živo zemljište bolje podržava razvoj biljaka i ima veću sposobnost regeneracije, ali naučnici upozoravaju da visoka biološka aktivnost sama po sebi ne znači da je zemljište u idealnom stanju.
Više rupa ne znači nužno i zdravije zemljište
Švajcarski eksperiment pokazao je i jednu važnu kontradikciju.
U privatnim baštama, gde se pamuk najbrže razgrađivao, istovremeno su zabeležene i visoke koncentracije azota, kalijuma i fosfora. U pojedinim slučajevima količina fosfora bila je znatno iznad preporučenih vrednosti.
To može ukazivati na prekomernu upotrebu đubriva, a višak hranljivih materija može predstavljati rizik za vodotokove i biodiverzitet.
Zato „test sa gaćama“ ne može da zameni laboratorijsku analizu zemljišta. On može da pokaže koliko je život u zemlji aktivan, ali ne daje podatke o pH vrednosti, sadržaju hraniva, organskoj materiji ili eventualnim zagađivačima.
Jeftin i vrlo slikovit prvi test
Upravo je vizuelni efekat ono što ovu metodu čini toliko privlačnom.
Poljoprivrednik rezultate klasične analize dobija kroz brojeve i hemijske parametre. Ovde ih može bukvalno držati u rukama.
Ako posle dva meseca iz zemlje izvuče skoro netaknut komad pamuka, biološka aktivnost bila je slabija nego na mestu gde su ostali samo lastiš i šavovi.
Naučnici zato ne predlažu da pamučni veš postane zamena za laboratoriju, ali su pokazali da može biti jeftin, jednostavan i vrlo upečatljiv prvi pokazatelj života u zemljištu.
Ponekad, dakle, za prvi trag o tome šta se događa ispod površine nisu potrebni skupi instrumenti. Dovoljni su par pamučnih gaća, lopata – i dva meseca strpljenja.
