Iako u prvom stepenu zaštite, zbog klimatskih promena i loše prirodne regeneracije, brojnost Pančićeve omorike, poslednjih decenija je u opadanju. Zajedničkim projektom, mapiranja prirodnih staništa jedne od najstarijih biljnih vrsta Evrope i simbola Tare, Srbija i Bosna i Hercegovina, uz podršku Evropske unije, nastoje da zaštite i razviju opstanak četinara koji raste samo u srednjem toku reke Drine
Baš kao i pre 140 godina kada je za njom tragao botaničar Josif Pančić, omorika ili ”ledena lepotica“ kako ju je po otkrivanju zvao, ponovo je u centru pažnje biologa, naučnika i stručnjaka, koji sada nastoje da je sačuvaju u prirodnom staništu.
Popisuju se, gotovo skrivena stabla u moćnim šumama Tare, analizira genetski materijal i traga za uzrocima laganog nestajanja Pančićeve omorike.
”To nam praktično pomaže da utvrdimo genetsku raznovrsnost Pančićeve omorike na njenim staništima i to nam omogućava da znamo koja će to stabla i jedinke Pančićeve omorike biti u budućnosti najbolja da obezbede opstanak vrste“, objašnjava biolog Marijana Josipović iz Nacionalnog parka ”Tara“.
”Ona je na crvenoj listi ugroženih vrsta i dobićemo podatke, neke naučno zasnovane, da vidimo šta u budućnosti raditi sa Pančićevom omorikom“, napominje direktor Nacionalnog parka ”Tara“, Dragić Karaklić.
Lidar metoda skeniranja lokaliteta omorike
U okviru ovog, zajedničkog projekta, čiju realizaciju finansira Evropska unija, biće primenjena i inovativna, Lidar metoda skeniranja lokaliteta omorike na teritoriji od 200 kvadratnih kilometara, šest opština Srbije i Republike Srpske.
”To je snimanje iz aviona, skeniranje omorike, s obzirom da ona raste na vrlo nepristupačnim terenima do kojih je jako teško doći. Na taj način ćemo upotpuniti sliku o brojnosti i stanju tih omorika“, navodi Aleksandar Đurić, član projektnog tima NP ”Tara“.
U narednih godinu dana biće ispitano i mapirano više od 20 lokaliteta sa, za mnoge, najlepšim četinarom Evrope iz doba tercijera, inače na svetu jedinim prirodnim staništima omorike smeštenim u srednjem toku reke Drine.
Očuvanje i obnavljanje omorike, poslednjih decenija posebno ugrožene klimatskim promenama i slabom prirodnom regeneracijom, pomoćiće rezultati genetske analize, ali i edukativni programi i stalna briga o ovom, zajedničkom nasleđu prirode i čoveka.
