Period od izbijanja pandemije kovida, po svemu je period bez presedana u novijoj istoriji, a u navikama potrošača je doveo do prave revolucije. Velike promene događaju se i načinu na koji biramo i kupujemo hranu i ta ”revolucija“, koju već žive u SAD, ubrzo će biti svakodnevica i kod nas na Balkanu, kaže Edin Saračević, američki preduzetnik u oblasti prodaje hrane
Saračević, osnivač B2C platforme Meze hub i B2B platforme Fili fuds, na vebinaru “Vodič za izvoz svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća na tržište SAD” , koji su organizovale Evropska banka za obnovu i razvoj i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), istakao je neke neverovatne brojke sa tog drugog po veličini svetskog tržišta hrane.
”Korona je potpuno izmenila navike velikog broja ljudi i to se najbolje vidi u onom osnovnom, kupovini hrane. U vreme pandemije promovisana su tri načina prodaje i sva tri su u SAD-u doživela neverovatnu ekspanziju. Isporuka istog dana, na kućni prag, ima skok od 279%, “nacionalni šipment“ tj, slanje u celoj zemlji, 350%, a “pik-ap“ odnosno preuzimanje onlajn naručene prehrambene robe u marketu, čak za 734%”, navodi vrtoglave cifre Saračević.
Sama prodaja hrane onlajn porasla je 54%, na 79 milijardi dolara, a takav rast očekuje se i za ovu godinu. Prema anketama, čak 90% onih koji su prešli na onlajn kupovinu nastaviće tako da pazare i nakon epidemije.
Upravo to je prilika i za one male proizvođače i za one koji proizvode “etničku“ hranu, kao što je prepoznatljiva balkanska kuhinja. ”Model prodaje koji se sada forsira i koji će možda preovladati je “direktno sa kupcem“. To izbacuje iz lanca snabdevanja distributera, čak i klasičnu maloprodaju, što je veoma dobro za male proizvođače”, ističe Saračević.
Naravno, plasiranje robe na ovako platežno tržište, gde se godišnje proda hrane za 6,2 biliona dolara, nije ni lako ni jednostavno.
Na vebinaru je autor detaljnog ”Vodiča za izvoz voća i povrća na tržište SAD”, Zlatko Jovanović, istakao neke stvari na koje srpski proizvođači i izvoznici moraju posebno da obrate pažnju.
”Kod Amerikanaca je sve detaljno razrađeno i sve je važno ali neke stvari se ističu. Veoma važno je pravilno i tačno označavanje hrane ali pre toga se mora voditi računa da u toj hrani ne sme biti ostataka pesticida ili gljivica zbog loše higijene u proizvodnji, ili prekomerni nivoi aditiva i boja. A to se sve već dešavalo našim proizvođačima, pa onda završe na javno dostupnoj crnoj listi”, napominje Jovanović.
