Koliko god se ministarka poljoprivrede i njeni saradnici upinjali da objasne da državi nije cilj da poljoprivredno zemljište daje budzašto i nauštrb malih poljoprivrednika, vojvođanski paori su sve nepoverljiviji. Nezadovoljstvo predloženim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu među njima raste, a iskazali su ga i u Novom Sadu, na osmoj raspravi o tom strateškom dokumentu srpske agrarne politike, kada su zvižducima i transparentima ispratili obrazloženja zakonskih novina. Sumnjičavi su, naime, prema nekoliko predloženih rešenja, a naročito prema davanju trećine državnog zemljišta investitoru, u svakoj opštini na 30 godina, direktnom pogodbom po pravu prečeg zakupa. Ni s mogućnošću da od države kupe 20 hektara njiva da bi bili snažniji i konkurentniji na tržištu, po njima, nisu čista posla. Na to se osvrnuo i Đorđe Bugarin, koji u Privrednoj komori Vojvodine vodi agrarni sektor.
On je izneo računicu u kojoj gazdinstvo s 20 hektara želi u Vojvodini da kupi još 20 hektara po prosečnih 8.000 evra po hektaru, što je oko 160.000 evra. Uz otplatu na pet godina, kako predlaže zakonodavac, bez obračuna kamate, ali s deviznom klauzulom, to je 32.000 evra godišnje.
– Pitanje je da li je moguće s tih 40 hektara – 20 u vlasništvu i još toliko kupljenih od države – napraviti akumulaciju koja će omogućiti redovno servisiranje tog kredita – kaže Bugarin, koji je pravio računicu na 15 godina, što je najmanji rok za nekog ko ima 20 hektara pa želi da kupi još 20. – To znači da s tih njiva treba obezbediti akumulaciju od 800 evra po hektaru godišnje, što je u poljoprivrednoj proizvodnji nemoguće.
Zato i jeste pitanje da li je realno i iskrena namera države da stvarno proda poljoprivredno zemljište. U tom slučaju, on na ukupnih 40 hektara treba da ostvari mogućnost da izdvoji iz prihoda 267 evra po hektaru godišnje, a na kupljenih 20 hektara treba da izdvoji 534 evra po hektaru godišnje. To je značajno više od godišnje zakupnine koja se plaća za najkvalitetnija zemljišta koja se daju u zakup.
Po Bugarinu, jedina moguća opcija za kupovinu zemljišta je da poljoprivrednici dobiju kredit na 20 godina. Ukoliko rok otplate ostane pet godina, kako je predviđeno, verovatno će se samo najodvažniji upustiti u kupovinu.
– Za poljoprivredno gazdinstvo koje ima do 30 hektara, ako želi da kupi još 20 hektara, a u Vojvodini je zemlja od 8.000 do 10.000 evra hektar, to je investicija od 200.000 evra, što bi značilo da je to, ako vraća na pet godina, 40.000 evra godišnje, a to je neizvodljivo – kaže Jovica Jakšić iz Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije. – Zato mislimo da bi rok otplate trebalo da se poveća na 20 godina.
Kako se moglo čuti na pomenutoj novosadskoj raspravi o zakonu o poljoprivrednom zemljištu, odnosno van skupštinske sale, poljoprivrednici planiraju da od predsednika Vlade Aleksandra Vučića traže da bude napisan potpuno nov zakon. Posla će, kako kažu, biti i za Ustavni sud, s obzirom na to da se predloženim izmenama menja suština prethodnog zakona o zemljištu, što iziskuje donošenje novog dokumenta, a ne izmenu starog.
Pola miliona hektara zaparloženo
U Srbiji polovina od 490.000 hektara državnog zemljišta trenutno nije obrađena.
– U Vojvodini je u zakupu 228.000 hektara, što je 63 odsto državnog zemljišta u pokrajini, dok se u centralnoj Srbiji ne obrađuje čak 87 odsto državnog zemljišta – navodi ministarka Snežana Bogosavljević Bošković. – Svi će imati apsolutno ravnopravan tretman i stranci neće imati ni za jotu veća prava od naših poljoprivrednika i investitora.
