Konačno su obnarodovane najvažnije novine u Nacrtu zakona o poljoprivrednom zemljištu i uzete u obzir sugestije i zahtevi poljoprivrednika. Da li će njihovi predlozi ući u finalni dokument, videće se kada prođe sve procedura, najpre javna rasrava o izmenama i dopunama tog dokumenta, koja će trajati sledeće tri nedelje.
– Novina u zakonu je da se produženjem perioda izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup s 20 na 25 godina obezbedi veća sigurnost investitora za veće i dugoročnije investicije – istakla je ministarka Snežana Bogosavljević Bošković. – Deo državnog poljoprivrednog zemljišta može se prodati, ali isključivo domaćim poljoprivrednicima, i to onim koji pripadaju kategoriji manjih poljoprivrednika s posedom do maksimalno 30 hektara i predlog je da oni mogu da kupe maksimalno 20 hektara.
Ministarka je podsetila na to da se od raspoloživih 490.000 hektara obradivog državnog zemljišta u zakup godišnje izdaje oko 250.000 hektara i od toga ostvaruje godišnji prihod od gotovo 50 miliona evra.– Jasno je da se gotovo polovina raspoloživih obradivih površina državnog zemljišta ne izlicitira, a takođe deo uzurpiraju N. N. lica koja koriste zemljište, a ne učestvuju u postupku javnog nadmetanja i ne plaćaju nadoknadu – navela je ministarka, i istakla da se zbog toga gube značajna sredstva koja u ukupnim prihodima ostvarenim od izdavanja zemljišta u zakup učestvuju sa čak trećinom, a drugi deo zemljišta, koji nije izlicitiran, ostaje neobrađen.
Snežana Bogosavljević Bošković je istakla da su Nacrtom izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu prvi put uvedene novčane sankcije za uzurpatore, kao i obaveza plaćanja trostrukog iznosa najviše prosečne postignute cene po hektaru na teritoriji okruga u kojem se nalazi uzurpirano poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Uvodi se odredba kojom će jedinica lokalne samouprave moći da donese odluku o skidanju useva na zemljištu na kojem je zapisnikom poljoprivrednog inspektora utvrđena uzurpacija.
Kako je naglasila, cilj novih zakonskih rešenja je efikasnije raspolaganje zemljištem i oštrije kazne.– Želimo da zakon da rešenja koja će značiti i efikasnije i racionalnije i ekonomičnije korišćenje tog dobra – istakla je ona, ocenivši da se moraju smanjiti neobrađene površine i da je zato predloženo da se zemljište koje nije izdavano u zakup u poslednje tri godine može dati besplatno na korišćenje u narednih pet godina.
Uvedena je i odredba koja se odnosi na donošenje godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u zakonskom roku, odnosno do 31.marta. Time je omogućeno da ministar finansija privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade toj jedinici lokalne samouprave dok jedinica lokalne samouprave ne donese godišnji program.Ministarka očekuje da se predlog zakona o poljoprivrednom zemljištu na jesen nađe u skupštinskoj proceduri.
Velikima 30 odsto
– Novina u predlogu zakona je da se deo poljoprivrednog državnog zemljišta, tačnije 30 odsto, može dati u zakup velikim investitorima – kazala je Snežana Bogosavljević Bošković.
Takođe, uvedena je obaveza vođenja knjige polja i uspostavljanja plodoreda, što važećim zakonom nije bilo predviđeno, radi pravilnog iskorišćenja poljoprivrednog zemljišta.
