Subvencije ratarima još nisu isplaćene, a kada će – preciznih informacija još nema. Kako tvrde vojvođanski paori, za sada su dobili obećanja da će predviđenih 6.000 dinara po hektaru stići, ali ni oni nemaju tačne podatke o tome koliko država ukupno para duguje. Kako se moglo čuti, deo ratara je novce dobio, i to mahom oni koji su zahteve predali pre maja, a ostali će, izgleda, još morati da pričekaju.
Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je na sastanku s predstavnicima Udruženja „Pančevački ratari” iz Dolova da se intenzivno radi na pronalaženju načina za realizaciju preostalih zahteva za isplatu subvencija. Na sastanku je zajednički ocenjeno da je za aktuelnu situaciju potrebno i razumevanje poljoprivrednika, a što je bio slučaj i prethodnih godina kada je, takođe, broj zahteva za isplatu subvencija prevazilazio iznos dostupan u buyetu.
Ministarka je sa pančevačkim ratarima razgovarala o predloženim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, subvencijama u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i drugim temama iz sektora poljoprivrede, navodi se u saopštenju Ministarstva. Predstavnici udruženja su zahvalili Ministarstvu zbog prihvaćenih predloga za izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Na sastanku je dogovoreno da se razgovori nastave da bi se i u narednom periodu obezbedio visok stepen saglasnosti u vezi s merama agrarne politike koje predlaže Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Bilo kako bilo, setva će proći, a subvencije isplaćene biti neće. Gde je zapelo?
– Za tu namenu bilo planirano 2, 72 milijarde dinara, što je, realno, prenisko jer je 1.660.000 hektara koji su prijavljeni iziskivalo negde oko deset milijardi dinara – objasnio je nedavno predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marijan Rističević. –Verujem da ćemo kod predsednika Vlade Srbije, koji ništa o tome nije znao, niti snosi odgovornost za tako nešto, uspeti da iskukamo dopunske pare i isplatimo poljoprivredne proizvođače.
On je naveo da je kašnjenja bilo i ranije, ali da to ne opravdave neke iz izvršne vlasti koji su loše isplanirali subvencije, i dodao da taj problem zahvata 212.000 gazdinstava.
– Jedan pomoćnik ministra je napravio veliku grešku u proračunu potrebnog novca jer je mislio kad smanji 100 hektara na 20 da će uštedeti negde sedam milijardi, što je bila nerealna prognoza. Onda su ljudi prijavili 30.000 gazdinstava više. Ako ste im smanjili površinu, umesto jednog oni su prijavili dva, tri, četiri gazdinstva – rekao je Rističević.
Setva pri kraju
Na području Sombora jesenji radovi se privode kraju, a od ukupno 69.827 hektara usevi su skinuti sa 64.704. Pod šećernom repom je još 1.105 hektara, a pod merkantilnim kukuruzom 4.117, objavljeno je na sajtu Grada. Prinos šećerne repe prosečno iznosi 51 tonu po hektaru, a merkantilnog kukuruza šest tona. Ozimom pšenicom dosad je zasejano 13.216 hektara, ječmom 1.724 hektara, a uljanom repicom 350 hektara.
Po podacima Odseka za planiranje i statistiku, kada je priprema zemljišta za prolećnu setvu u pitanju, do sada je uzorano tek 18 odsto, od oko 60.000 hektara.
