Setva šećerne repe na sirovinskom području senćanske Fabrike šećera „TE-TO” razmahnula se čim su se vremenski uslovi popravili, tek ove nedelje, sa zakašnjenjem od mesec dana. Direktorka Teodora Deak izjavila je juče da je od ugovorenih 12.500 hektara do sada zasejano oko 9.000 hektara.
Ovakvi uslovi za zasnivanje proizvodnje slatkog korena nisu zabeleženi već decenijama, jer kalendarski obavljanje prve setve, poklopilo se sa periodom treće setve, jer se krajem aprila i početkom maja usev jako retko presejavao.
Senćanska šećerana je ugovorila proizvodnju repe na lanjskom nivou, a prema rečima Deakove, to je i cilj kompanije, jer za normalno funkcionisanje fabrike potrebe su setva na 14.000 hektara, što očekuje da se može ostvariti jer ugovaranje još traje. Fabrika iz Sente jedina je koja direktno ugovara setvu slatkog korena i sa najmanjim proizvođačima, a ostvaruje saradnju sa njih 570.
– Na osnovu podataka kojim raspolažemo u Srbiji je do sada setva šećerne repe ugvoorena na 48.800 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu kada je pod slatkim korenom bilo 71.000 hektara prilično manja površina. Računamo da ima i neugovorenih površina, zbog loših vremenskih uslova, jer je ugovaranje zastalo u februaru. Po našoj proceni ima neugovoranih šest do sedam hiljada hektara, možda čak i više, ali i kada te površine uračunamo ukupna površina je mala za potrebe šećerne industrije u Srbiji – kaže Deakova.
Uzevši u obzir i vreme setve, da je otpočela u drugoj polovini aprila i da će se završavati do kraja meseca, nagoveštaj je da nećemo imati dovoljno prinosa i sirovina za rad šećerana, jer je vegetacioni period vremenski smanjen.
– Mislim da su uslovi svih šećerana ponuđeni proizvođačima veoma korektni. Naša fabrika nudi čistu dinarsku cenu od 4,50 dinara za kilogram sirovine JUS kvaliteta sa digestijom od 16 posto, dajemo proizvođačima seme, veštačko đubrivo i zaštitna sredstva potrebna za proizvodnju, a po potrebi i zahtevu proizvođača i dinarske avanse za finansiranje proizvodnje. Šta je uzrok da su proizvođači odustali od setve repe, teško je reći, ali delom je zbog toga što neka cikličnost u proizvodnji postoji kao i kod drugih useva, međutim, delom je i zbog nepovoljnih vremenskih uslova – predočava Deakova.
Ona očekuje da od ugovorneih površina ipak će biti i odustajanja od setve repe, zbog visokog nivoa podzemnih voda na nekim terenima. Deakova smatra da je ponuđena cena šećerne repe prihvatljiva za proizvođače, jer je na istom nivou kao u zemljama EU.
– Nama je u Srbiji problem da naši proizvođači šećerne repe u najboljim godinama proizvode devet tona saharoze po hektaru, dok je recimo u Francuskoj proizvodnja 15 tona saharoze po hektaru, a oko 13 tona saharoze po hektaru je normalna proizvodnja u zemljama EU. Tu je problem, što sa istom cenom naši proizvođači ostvaruju mnogi manji prihod nego proizvođači u EU – ukazuje Deakova, očekujući da će i u Srbiji u narednom periodu za proizvođače šećerne repe biti izgrađen odgovarajući sistem premiranja.
Dnevnik
