Kako licitacije jedna za drugom prolaze, cene zakupa državnih njiva se polako smiruju, a na najsvežijim nadmetanjima u vojvođanskim opštinama nije oboren rekord s početka oktobra, koji drži njiva u Golubincima, gde je za hektar arende plaćeno 151.000 dinara. Najviše se poslednjih dana na licitacijama išlo do 70.000 dinara, i to u nekim opštinama u Bačkoj, ali se još čeka da taj postupak sprovedu neke sremske opštine, među kojima i šidska, gde se već u paorskim krugovima barata velikim ciframa.

U Subotici je upravo završena licitacija, interesovanje poljoprivrednika bilo je ogromno, a za pojedine njive takmičilo ih se desetak. Njive prve klase krenule su s 30.500 dinara, a najviše je za arendu dato u Žedniku – 60.000 dinara.

Pre nekoliko dana završena je i licitacija u Srbobranu. Tu je početna cena za najkvalitetnije njive bila 40.000 dinara. Po našim informacijma, prvog dana se stiglo do 60.000 i 70.000 dinara za hektar oranica koje držva daje u zakup, a drugog dana su se zainteresovani učesnici licitacije dogovorili da ne daju više od početne cene, kako je i bilo. Sudeći po tome kako je ove jeseni trajao postupak izdavanja u zakup državnih njiva, najvrednije su bile one u Sremu. I lane su one bile suvog zlatna vredne pa je, podsetimo, hektar u Novim Karlovcima otišao za 127.000 dinara. Ko plaća tako visok zakup i šta na toj njivi proizvodi pa da mu se isplati arenda skuplja od hiljadu evra?

Poljoprivrednik iz Žednika Miroslav Ivković smatra da je veliko interesovanje posledica neravnopravnog položaja ratara u odnosu na stočare, kojima je po prioritetu data određena količina zemljišta, čime su smanjene površine za koje mogu konkurisati sami ratari.

– Sada ti isti stočari ponovo učestvuju u ovoj licitaciji i dovode ratare u situaciju da moraju da plaćaju višestruko veću cenu – kaže Ivković. – Sama takva pojava dovodi do pritiska kod ratara da plaćaju više nego što su planirali i nego što je normalno.

Kako je ovaj poljoprivrednik rekao za naš list, realna cena zakupa bi u ovom trenutku bila 25.000 dinara, imajući u vidu cene ratarskih proizvoda. Pa ipak, njive na severu Bačke su otišle za 60.000 dinara, dakle, cena je više nego udvostručena.

– Negde ima i inata, neko licitira velike sume iz ličnih razloga. Međutim, preovladavaju oni kojima je stalo da zadrže te njive jer su u njih prethodnih godina ulagali, vodili računa o kvalitetu tog zemljišta. Takođe, poljoprivrednici su u ogromnim kreditima i ako ne obrađuju zemljište, ne mogu da se nadaju da će ih otplatiti – kaže Ivković, uz ocenu da su ratari u podređenom položaju u odnosu na stočare, voćare i povrtare i moraju da se bore da bi zadržali bar neke površine na kojima mogu obavljati proizvodnju. Ako ne izlicitiraju, neće imati gde da seju i, jednostavno, neće više moći da se bave poljoprivredom.

Poljoprivrednik iz Zmajeva Sava Botić kaže da nije retka pojava da neki ratari uzimaju zemlju u arendu u raznim delovima Vojvodine pa za neke njive daju velike sume, a neke, pak, u zakup uzmu po veoma niskim cenama. Nisu sve njive isto kotirane pa tako negde hektar poljoprivrednog zemljišta u zakupu plate tek nekoliko hiljada dinara. Po njemu, optimalna cena za hektar kvalitetne zemlje oko Srbobrana i Vrbasa je oko 40.000 dinara. Već nekoliko godina jutro se daje u arendu za 250 evra, veli on.

Isplati se proizvođačima repe

Oranice na području Rume plaćane su od 70.000 do 90.000 dinara. Inače, pokazalo se da su najbolje platiše u Sremu proizvođači repe jer su ostvarili najbolji profit ove, inače loše poljoprivredne godine, ako se ona posmatra sa stanovišta cena paorske robe. Oni koji su imali prinos slatkog korena od, recimo 80 tona po hektaru, a takvih je u Sremu bilo, imali su uz cenu od 44 evra po toni, zaradu od oko 2.000 evra po hektaru, pa su i mogli papreno da plate zakup oranica.

Dnevnik