Subvencije za poljoprivrednike bi ipak mogle ostati po starom, to jest 12.000 dinara po hektaru, kod dodele novca namenjenog za mineralno đubrivo paori će dostavljati i analize zemljišta, a gorivo će, moguće je, moći da toče na svim pumpama a ne samo NIS-ovim, kao što je dosad bilo. To su novine koje je poljoprivrednicima i agrarnim stručnjacima predstavio ministar poljoprivrede Drgagan Glamočić na naučno-stručnom savetovanju „Dobar dan, domaćine” na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
– Predložiću Ministarstvu finansija i Vladi da gazdinstva dobiju 6.000 dinara po hektaru za posed do 100 hektara površine, bez prikazivanja računa, i 6.000 dinara koje mogu utrošiti za nabavku mineralnog đubriva i dizel-goriva, a videćemo da tu bude uvršćeno i deklarisano seme, dakle, da vi izaberete šta kupujete – poručio je poljoprivrednicima ministar Glamočić.
Kako nam je juče rečeno u Ministarstvu, o toj temi ministar Glamočić je razgovarao s ministrom Lazarom Krstićem i očekuje se pozitivan odgovor od resora finansija.
– O svemu će biti objavljeni detaljni pravilnici s uputstvom. Biće doneta krovna uredba, nadam se, na vreme, tako da će veoma brzo moći da krene isplata zaostalih dugovanja i da krenemo po novim uredbama i novim pravilnicima – naglasio je Glamočić. – Pokušaćemo da pronađemo formu da kod dodele novca za mineralno đubrivo gazdinstva prilože analize za zemljište ne starije od tri godine i da sagledamo koji dokaz može biti validan da je dizel-gorivo upotrebljeno u poljoprivredi. Na taj način ćemo popraviti i kvalitet zemljišta. Znamo da ste imali probleme u prilivu novca i zato sam preporučio da se sačeka s naplatom vašeg duga državi dok Ministarstvo ne izmiri sve premije i subvencije gazdinstvima. Neki su dobili opomene za kredite jer je po nekim partijama kredita dug poljoprivrednika državi veći od devet miliona evra. Nismo ušli u reprogram tih dugova jer bi to bilo lošije za gazdinstva, već tražimo naplatu s poštovanjem rokova. Imamo povraćaj duga i računamo da ćemo milijardu dinara usmeriti u subvencionisanje kamata za različite kredite i tako nakon više godina vratiti taj podsticaj kao stimulans za investiranje. Znači, ići ćemo verovatno sa subvencionisanjem kamata ove godine, ali još ćete se malo strpiti da sačekate konačan odgovor.
Glamočić je kazao da su tri meseca sa gazdinstvima vođene konsultacije o tome šta ugraditi u Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju te da je popisan sav skladišni prostor, kao i hladnjače, prerađivački kapaciteti, mlekare i drugi pogoni da bi se mogao pouzdano planirati novac za razvoj po regionima.
– U toj raspravi, u većini slučajeva, gazdinstva su se izjasnila da nam nedostaju ulaganja upravo u takve objekte, kao i subvencionisanje kreditnih linija. Kada smo stigli do predloga nacrta dopuna tog zakona, javili su se novi predlozi – da se ne ulaže u investicije na štetu direktnih plaćanja po hektaru jer su proizvodnu godinu obeležile niske cene u kampanji žetve. To je tačno, kao i činjenica da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede imalo polugodišnji zastoj u isplati subvencija. Uspeli smo, uz pomoć Vlade, da ubrzamo isplate, koje je 2013. koristilo 225.249 gazdinstava u biljnoj proizvodnji, a među njima čak 110.000 s malim parcelama od nekoliko hektara – podsetio je ministar.
Glamočić je kazao da je uvažio zahteve udruženja da se regresirano dizel-gorivo može kupiti na svim benzinskim pumpama i da se smanji količina po hektaru.
– O tome ćemo objaviti sve detalje pre setve – kazao je ministar na skupu koji su organizovali Poljoprivredni fakultet – Departman za ratarstvo i povrtarstvo i list ”Gazdinstvo”.
Zakon o podsticajima nije zreo za promene
– Mi smo, zapravo, posle prvih saznanja iz rasprave o izmeni Zakona o podsticajima suočeni s novom reakcijom i zahtevima da u ovoj godini ne menjamo ništa u postojećem zakonu i da ostavimo još vremena da svi zajedno definišemo razvojnu politiku u poljoprivredi. Što se mene i Ministarstva tiče, nemamo dilemu, prihvatamo poruku, ali valja znati da jedino ulaganjem u objekte i preradu, koji donose tržišnu sigurnost, stvaramo šansu za konkurentnost jer smo privatizaciju u agroindustriji završili na štetu primarnih proizvođača.
Ostavićemo vremena i da, uz raspravu o strategiji razvoja poljoprivrede za decenijski period, definišemo sve podsticaje i programe ulaganja, kao i za položaj sela. Dakle, dok to ne utvrdimo, ostaje na snazi važeći Zakon o podsticajima i njega će pratiti odgovarajući pravilnici – naglasio je Dragan Glamočić.
Dnevnik
