Već mesecima u Srbiji kukuruz je skuplji od pšenice iako je na međunarodnom tržištu drugačije, uobičajeno, odnosno obrnuto. Od tržišnog apsurda u Srbiji, da je kukuruz osetno skuplji od pšenice najviše koristi mogla bi da ima stoka širom naše zemlje
Iako bi trebalo da međunarodno tržište funkcioniše po principu spojenih sudova, to prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina sada nije slučaj. Trenutno stanje nije video više od 20 godina koliko, kako kaže, “prati situaciju”.
“Ovih meseci kao da smo sami na ovom belom svetu i kao da naše tržište funkcioniše samo za sebe. Kukuruz je skuplji i preko 30 odsto od pšenice”, kaže Galetin za N1.
Cena kukuruza 20. avgusta je na fjučers tržištu na čikaškoj berzi bila 150 dolara za tonu, na MATIF-u u Parizu 187 evra, a na srpskom tržištu iznosila je 27,20 din/kg ili oko 230 evra po toni.
Galetin kaže da za ovako nešto postoji par razloga. Ove godine očekuje izuzetno loš prinos sa neizvesnim kvalitetom. Ne zna se koliki će biti podbačaj, ali očigledno je da će biti značajan. Ono što se zna jeste da je zasađeno 2,7 odsto površina manje. Kako navodi, za sada nema problema sa prisustvom više aflatoksina od dozvoljenog, što je do sada bio čest slučaj.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nije objasnio zašto je tačno došlo do rasta cena, ali je sam pad prinosa procenio na svega sedam do osam odsto.
“Pojavljuju se razne dezinformacije po medijima, iznose se katastrofalni scenariji da će Srbija ostati bez hrane. Od svih kultura o kojima pričamo i koje su aktuelne jedino je kukuruz podbacio u prinosu u odnosu na prošlu godinu i to nekih sedam do osam odsto”, rekao je Glamočić u izjavi za medije.
Galetin kaže da su zbog navedenih razloga tržište zatvorilo, a kao primer navodi junski izvoz od 40.000 tona, što je mnogo manje od uobičajenih 100.000 – 150.000 tona.
Posledica cena je da ga izvoznici trenutno ne kupuju, odnosno da se ne ugovaraju nove količine. S druge strane, pojavljuju se stočari koji su panici zbog manjeg prinosa.
“Psihološki momenat ume da bude nezgodan na tržištu. Kada vlada neizvesnost, tada često nema elementarne tržišne logike, a zatim nastupa panika. Kao i ranije, kada nije bilo šećera i slično”, ističe Galetin.
On poručuje da će, ma kakav podbačaj se desio, prinos u najgorem slučaju biti pet miliona tona, dok su potrebe naše zemlje oko 4 miliona od čega 3,4- 3,5 miliona tona je za stočnu hranu, a ostalo ide u industrijsku preradu.
Galetin kaže da će Srbija zatvoriti unutrašnje bilanse i zbog toga što je stočarski fond devastiran, pa se sve manje kukuruza koristi za ishranu stoke.
Do pojačanja uvoza ne dolazi još uvek jer je situacija i u regionu slična, a da je Srbija dominantna kada se porede poljoprivredni kapaciteti država nastalih iz Jugoslavije.
“Kada bi sa dva pomnožili prinose svih zemalja Jugoslavije opet bi bilo manje nego u Srbiji”.
