Zajednica koja podržava poljoprivredu (Community supported agriculture) predstavlja partnerstvo poljoprivrednika i lokalne zajednice gde se odgovrnost, rizici i nagrade međusobno dele. Ovde korist imaju sve strane – poljoprivrednici mogu dobiti mnogo stabilnije i sigurnije prihode i stvaraju blisku vezu sa svojom zajednicom, a korist za potrošače je sveža i zdravstveno bezbedna hrana, kao i osećaj povezanosti sa poljoprivrednicima koju su proizveli hranu.

U slučaju Zajednice koja podržava poljoprivredu potrošači ne traže najnižu cenu već kao kriterijum za odabir proizvoda i proizvođača koriste “solidarnost”, što je u ovom slučaju vodeći princip za društveno odgovornu potrošnju što znači da je glavni razlog zašto se ljudi pridružuju u zajednice briga za proizvode koji kupuju

Za malog proizvođača to znači da ima sigurnog kupca, da može da planira svoju proizvodnju i u smislu količine i vrste, i da na jeftiniji način, bez odlaska na pijacu ili davanja marži distributeru, može da ostvari profit i postigne samoodrživost.

U engleskom jeziku se za ovaj društveni fenomen koristi termin Community supported agriculture. Na našem jeziku to bi se dalo prevesti kao Zajednica koja podržava poljoprivredu.

Ovaj koncept saradnje proizvođača i potrošača u Evropi je prisutan od šezdesetih, a u Ameriku je donet iz Švajcarske 1985., dok je u Japanu začet ranih sedamdesetih godina.

U Hrvatskoj postoji desetak zajednica – Grupa solidarne razmjene, dok u našoj zemlji još uvek nismo formirali ovakve vidove zajednica.

Trgovinski lanac: proizvođač – kupac

Zajednice koja podržavaju poljoprivredu dobijaju na značaju jer predstavljaju drugačiji model trgovanja, što je posebno značajno u vreme kada mali proizvođači bivaju istisnuti pod pritiskom konvencionalne proizvodnje i distribucije. Zahvaljujući Zajednici koja podržava poljoprivredu mali proizvođači mogu da prevaziđu ekonomske probleme, dostižući u isto vreme socijalnu i ekološku održivost, kroz kratki lanac trgovine i direktni marketing.

Kratki lanac trgovine predstavlja alternativnu opciju, u kojoj su proizvođači i potrošači u neposrednom kontaktu, pri čemu se preskaču uobičajeni koraci u trgovisnkom lancu.

Kada su u pitanju Zajednice koja podržavaju poljoprivredu, kvalitet proizvoda obično se oslanja na organsku i lokalnu – tradicionalnu proizvodnju, što povlači i vrednosti kao što su društveni razvoj, pristup svežoj hrani, smanjeni put hrane (odnosi se na transport proizvoda, koji osim direktnog uticaja na svežinu i kvalitet, ima i na emisiju ugljen-dioksida u atmosferu prilikom transporta), kao i kontrolu prometa i prerade proizvoda od strane proizvođača.

Kako se stvara zajednica

Potrošač koji su zainteresovani za tradicionalno gajeno ili organsko povrće i voće, konzumiraju određenu količinu mesa, jaja, sira, nedeljno/mesečno i žele da znaju odakle potiču ti proizvodi, udružuju se sa drugim potrošačima i povezuju sa lokalnim proizvođačima. Grupu čine oni koji potražuju, i oni koji imaju ponudu proizvoda. Potrošači naručuju ono što im je potrebno od proizvođača, i oni im to, određenog dana u nedelji, na određeni mesto, dopremaju. Ili jedan od potrošača iz grupe odlazi po proizvode, ili već se na neki drugi način organizuju, što zavisi od dogovora unutar zajednice. Na taj način potrošači zapravo direktno ulažu u poljoprivredu, utiču na nju i pomažemu njen razvoj. I to tačno tamo gde je najkrhkija – kod malog proizvođača.

Rad Zajednice koja podržava poljoprivredu

Ne postoji jedinstvena organizacija Zajednice koja podržava poljoprivredu, ona je okvir koji inspiriše zajednice da rade sa svojim lokalnim poljoprivrednicima, stoga je na ljudima da pronađu najbolji način organizacije rada za sebe i svoju zajednicu.

Zajednice mogu, na primer, da:

• uzgajaju povrće za članove za podmirenje njihovih nedeljnih potreba tokom cele godine,
• sponzorišu sadnju  jabuka i berbu,
• investiraju u kupovini krava, a kamatu dobijati u vidu sira,
• pomognu u vođenju organskog gazdinstva i u prodavnici na gazdinstvu,
• iznajmljuju parcelu na imanju na kojoj će se gajiti povrće za potrebe članova,
• dobijaju lokalno ispečen hleb,
• dobijaju mesečno sledovanje organskog mesa

Poljoprivrednici mogu da:

• proizveode povrće ili meso za grupu članova koji plaćaju unapred,
• dobijaju pomoć u sejanju, pleveljenju, berbi i pakovanju od strane entuzijastičnih članova,
• dobijaju mogućnost održavanja društvenih događaja na gazdinstvu,
• dobijaju finansijsku podršku od zajednice koja unapred plaća svoje proizvode.

Korist za lokalnu zajednicu:

• potrošači dobijaju svežu hranu iz poznatog izvora,
• ekološke prednosti jer hrana u ovom slučaju prelazi kraći put, manje je pakovanja i ekološki senzitivnija obrada, dobrobit životinja je poboljšana,
• veća stopa zaposlenosti u lokalnoj zajednici, veći deo prerade se uradi na lokalnom nivou, konzumacija na lokalnom nivou kao i cirkulacija novca,
• edukacija ljudi sa aspekta raznovrsne hrane, načina proizvodnje i troškova,
• mogućnost uticanja na lokalnu životnu sredinu i podsticanje održive proizvodnje.

Korist za poljoprivrednike:

• sigurniji prihod koji omogućava poslovno planiranje i pruža više vremena za fokusiranje na poljoprivredu,
• preko direktne prodaje kupcima postiže se bolji prihod i dobija pristupačnija cena za proizvode poljoprivrednika,
• veća uključenost u lokalnu zajednicu, mogućnost posrednog odgovora na zahteve kupaca,
• dobijanje pomoći u radnoj snazi i planiranje inicijativa za budućnost

agronews