Peštersko polje, jedno od najvažnijih prirodnih staništa na jugozapadu Srbije, karakteriše izuzetna biološka raznovrsnost i specifična kraška morfologija visokoplaninske visoravni. Kao deo potencijalne Natura 2000 mreže i važno područje za ptice (IBA), ovaj rezervat prirode predstavlja ključno utočište za brojne retke i strogo zaštićene vrste. Međutim, poslednjih godina sve izraženiji uticaji klimatskih promena – produžene suše, ekstremne temperaturne oscilacije i degradacija vodenih resursa – ozbiljno ugrožavaju integritet ovog ekosistema
Peštersko polje, jedno od najvećih i najviših kraških polja na Balkanu, predstavlja jedinstveni geoekološki sistem koji je nastao povlačenjem nekadašnjeg jezera i kasnijim razvojem specifičnih mikroklimatskih i hidroloških uslova. Smešteno na nadmorskoj visini od oko 1.150 metara, ovo područje obuhvata oko 63 kvadratna kilometra i klasifikovano je kao Specijalni rezervat prirode od 2015. godine. Njegov značaj ogleda se u očuvanju brojnih retkih i ugroženih vrsta, kao i u ulogama koje ima u lokalnoj stočarskoj ekonomiji i tradicionalnom načinu života.
Geografske i ekološke karakteristike
Peštersko polje je tipično zatvoreno kraško polje sa izraženim osobinama visokoplaninske visoravni. Odsustvo većih vodotokova i izrazita sezonska kolebanja temperature (od -40°C zimi do +35°C leti) oblikuju specifične životne uslove. Uprkos prividnoj uniformnosti pejzaža, ovo područje poseduje izuzetno raznolik biljni i životinjski svet, uključujući nekoliko staništa od međunarodnog značaja (npr. vlažna staništa u skladu s Ramsarskom konvencijom).
Područje je identifikovano kao važno za očuvanje ptica (IBA), ali i drugih taksona, poput sisara, gmizavaca, vodozemaca i insekata. Registrovane su brojne retke i strogo zaštićene vrste, uključujući beloglavog supa (Gyps fulvus), crnog lešinara (Aegypius monachus), žutokljunu galicu (Pyrrhocorax graculus) i, u novije vreme, azijskog zlatnog vivka (Anthus richardi) – novu vrstu za faunu Srbije.
Uloga čuvara prirode: primer dobre prakse
Milorad Babić, dugogodišnji čuvar prirode zaposlen u Javnom preduzeću ”Rezervati prirode“, zadužen je za terenski nadzor i primenu mera zaštite u rezervatu Peštersko polje. Babić je rođen u Sjenici, a decenijama iskustva u ovom kraju daje mu dodatnu prednost u razumevanju lokalne ekološke dinamike i odnosa zajednice prema prirodi.
”Terenski rad podrazumeva stalni monitoring ključnih tačaka – hranilišta za lešinare, mesta gnežđenja ugroženih vrsta i staništa koja su pod pritiskom suše, nelegalne seče ili zagađenja. Paralelno s tim, edukacija lokalnog stanovništva ostaje najvažnija karika u sistemu zaštite“, ističe Babić.
On učestvuje i u sprovođenju projekata koje sprovode domaće i međunarodne organizacije, uključujući inicijative u okviru ”EU za Zelenu agendu u Srbiji“, kao i kampanje poput ”Ovo nije samo bara“, usmerene na podizanje svesti o značaju vlažnih staništa.
Suše i klimatske promene – rastući izazovi
Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije i lokalnih terenskih službi, Peštersko polje je poslednjih godina pod sve izraženijim pritiskom klimatskih promena. Najizraženiji problemi uključuju:
- učestale i produžene suše, koje dovode do presušivanja prirodnih izvora i vodotokova.
- ekstremno niske zimske temperature, koje dodatno opterećuju lokalno stočarstvo i divlje vrste.
- smanjena produkcija stočne hrane, što prouzrokuje povećanje troškova za lokalne poljoprivrednike.
”Leti na terenu imamo sve više slučajeva toplotnog stresa kod stoke. Voda se doprema cisternama, što logistički nije održivo na duže staze. Rešenja postoje – prvenstveno kroz izgradnju bunara, mini akumulacija i sistemsku obnovu tradicionalnih pojila – ali bez institucionalne podrške teško se mogu sprovesti“, upozorava Babić.
Godišnja eksploatacija oko 15.000 kubnih metara treseta predstavlja glavnu pretnju stabilnosti ovog ekosistema. Treset, organski materijal nastao razlaganjem biljnih ostataka tokom više od hiljadu godina na Pešterskom polju izuzetno je važan jer usporava oticanje vode na poroznoj kraškoj podlozi i istovremeno prirodno prečišćava vodu koja dospeva u podzemne rezerve.
Zdrava i očuvana tresetišta znatno doprinose ublažavanju efekata klimatskih promena kroz vezivanje ugljenika, dok eksploatisanje i degradacija tresetišta zapravo oslobađaja ugljen dioksid u atmosferu. Za živi svet, a tako i za ljude, treset ima mnogo veći značaj i vrednost ako ostane netaknut u prirodi, nego kada se izvadi i koristi kao organski oplemenjivač zemljišta. Njegova eksploatacija se obavlja tokom sunčanih dana, kada ima manje vode na Pešterskom polju. Nakon sušenja, treset se prebacuje u fabriku za preradu gde se filtrira, melje, prerađuje za posebne namene i na kraju pakuje.
Da bi se očuvala ravnoteža između korišćenja resursa i zaštite životne sredine, za ovo područje je usvojen Plan upravljanja Specijalnim rezervatom prirode „Peštersko polje“ za period 2021–2030. Ovaj plan definiše razvojne smernice, način korišćenja i upravljanja područjem, kao i mere zaštite i očuvanja prirodnih vrednosti, uz uvažavanje potreba lokalnog stanovništva.
Ljudski faktor i potreba za edukacijom
Još jedan izazov u upravljanju rezervatom jeste uticaj lokalne populacije, pre svega kroz tradicionalne, ali neadekvatne prakse zbrinjavanja otpada i uginulih životinja, nelegalnu upotrebu pesticida i paljenje strnjišta. Međutim, zahvaljujući kontinuiranoj edukaciji i uključivanju zajednice u projekte zaštite, svest o značaju očuvanja prirodne ravnoteže postepeno se menja.
”Ranije su pojedinci bacali uginule životinje u reke, ne shvatajući da time ugrožavaju ne samo prirodu, već i sopstveno zdravlje. Sada je to ređe, jer imamo mehanizme za obuku, radionice i saradnju sa školama, stočarima i udruženjima“, navodi Babić.
Perspektive očuvanja
Održivo upravljanje Pešterskim poljem zahteva koordinaciju više aktera: institucija zaštite prirode, lokalnih samouprava, poljoprivrednih proizvođača, naučnih instituta i civilnog sektora. U tom smislu, prioritetne mere uključuju:
- sistemsko rešavanje problema vodosnabdevanja (izgradnja bunara, obnova pojila, unapređenje lokalne vodne infrastrukture).
- povećanje broja terenskih čuvara i edukatora.
- jačanje kontrole antropogenih pritisaka (ilegalna seča, lov, zagađenje).
- jača integracija lokalne zajednice u planove upravljanja rezervatom.
- aktivno uključivanje u međunarodne mreže za zaštitu vlažnih i visokoplaninskih staništa.
Uprkos izazovima, Peštersko polje ostaje jedno od najvažnijih prirodnih područja u Srbiji – ne samo kao stanište ugroženih vrsta, već i kao svedočanstvo tradicionalnog načina života koji još uvek opstaje na margini modernih razvojnih tokova.
Ovaj intervju je realizovan u okviru kampanje „Ovo nije samo bara“, koja se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
Foto: Pavle Jovanović/UNDP
