U svojoj novoj knjizi ”Kako izbeći klimatsku katastrofu“, Bil Gejts je identifikovao pet najvažnijih izazova koje čovečanstvo treba da reši kako bi zaustavilo klimatske promene
U ovom trenutku planeta je toplija za jedan stepen Celzijusovih u odnosu na pred-industrijski period i na putu je da se zagreje za ukupno tristepena do kraja 21. veka. Ukoliko se to dogodi, širom sveta se mogu očekivati razne nepovoljne posledice poput češćih i intenzivnijih toplotnih talasa, češćih suša, snažnijih oluja, ubrzanog topljenja polarnih kapa i glečera i ugrožavanja opstanka brojnih biljnih i životinjskih vrsta koje ne mogu dovoljno brzo da se prilagode novim uslovima.
Nakon dugo vremena tokom kojeg se u javnosti vodila debata o tome da li su klimatske promene stvarne i tome kakav bi odgovor čovečanstva trebalo da bude na porast temperature, u prethodnih godinu dana su gotovo sve najveće privrede na svetu usvojile neku vrstu obećanja da će do sredine veka prekinuti upotrebu fosilnih goriva i dostići ugljeničnu neutralnost.
Međutim, obećanja o dostizanju ugljenične neutralnosti je lako davati, pogotovo kada se odnose na stvari koje treba uraditi u periodu od 30 ili 40 godina, ali ispunjenje tih ciljeva neće biti jednostavno i zahtevaće veliku transformaciju društva u kojem živimo, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.
Zato je sada fokus sa pitanja da li treba da prekinemo sa sagorevanjem fosilnih goriva, prešao na pitanje kako to zaista da izvedemo. Između ostalih, odgovor na to pitanje je u novoj knjizi pokušao da da i osnivač Majkrosofta i jedan od najbogatijih ljudi na svetu Bil Gejts koji je identifikovao pet najvažnijih izazova koje treba rešiti.
Proizvodnja dobara i materijala – 31 odsto GHG
Sva dobra i materijali koje koristimo: od cementa koji se nalazi u zgradama, materijala od kojih je načinjen vaš telefon, pa sve do odeće koju nosimo, tokom proizvodnje emituju velike količine gasova sa efektom staklene bašte (GHG).
Procene su da proizvodnja dobara učestvuje sa 31 odsto u ukupnim emisijama GHG, najviše zato što se u procesu proizvodnje koristi energija dobijena pomoću fosilnih goriva. Kako bismo zaustavili klimatske promene biće neophodno u potpunosti transformisati proizvodnju. Svuda gde je to moguće treba koristiti električnu energiju dobijenu pomoću obnovljivih izvora, a sam proces proizvodnje treba da se unapredi tako da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Tamo gde nije moguće u potpunosti eliminisati upotrebu fosilnih goriva i emisije CO2 biće potrebno razviti sisteme za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida kako bi se sprečila njegova emisija u atmosferu.
Teška industrija, poput proizvodnje čelika i cementa, je oblast u kojoj će biti najteže eliminisati emisije GHG, izvesno je da je će ove industrije morati u potpunosti da promene svoje funkcionisanje u budućnosti.
Proizvodnja električne energije – 27 odsto GHG
Svet kakav danas postoji je nemoguće zamisliti bez struje i električnih uređaja, međutim struja se u svetu još uvek dominantno dobija sagorevanjem fosilnih goriva zbog čega predstavlja drugi najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte sa 27 odsto.
Dobre vesti su da obnovljivi izvori energije sve postaju sve zastupljeniji u proizvodnji električne energije, u Evropskoj uniji su 2020. obnovljivi izvori sa udelom od 38 odsto prvi put generisali više struje od fosilnih goriva, a sličan trend se primećuje i u mnogim drugim državama. Razlog za to je ogroman pad cene struje proizvedene pomoću solarne i energije vetra. U odnosu na 2010. cena struje dobijene pomoću solarne energije je pala 89 odsto dok je cena struje iz vetrogeneratora pojeftinila 70 odsto.
Ovakav razvoj situacije je svakako ohrabrujući, međutim ne treba da izgubimo iz vida da je još izazova pred nama. Prvi je da su solarna i energija vetra intermitentni (nestalni) izvori energije i da je neophodno da pronađemo rešenje za skladištenje energije ili razvoj stalnih obnovljivih izvora poput geotermalne energije. Drugi izazov predstavlja sve veća potražnja strujom za koju se očekuje da će u narednih 30 godina porasti za 50 odsto.
Proizvodnja hrane – 19 odsto GHG
Pored velikih promena u proizvodnji energije i dobara, svet u narednih 30 godina očekuje i transformacija načina na koji proizvodimo hranu. Proizvodnja hrane je treći najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte i u ukupnim emisijama učestvuje sa 19 odsto. I dok u drugim sektorima govorimo najviše o emisijama ugljen-dioksida, kada je u pitanju proizvodnja hrane primat imaju drugi gasovi sa efektom staklene bašte kao što su metan i azotovi oksidi.
Kako bismo zaustavili klimatske promene biće potrebno da promenimo način na koji uzgajamo hranu, ali i da promenimo našu ishranu.
Između ostalog neophodno je da se smanji upotreba đubriva i da se usvoje održivije poljoprivredne prakse, pored toga na svetskom nivou je potrebno smanjiti unos mesa i mlečnih proizvoda, dok se istovremeno razvijaju alternative bazirane na biljkama ili mesu proizvedenom u laboratoriji.
Transport – 16 odsto
Svet danas mnogi nazivaju globalnim selom i zaista je postalo nikad lakše doći od tačke A do tačke B. Transport ljudi i robe je četvrti najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte sa udelom od 16 odsto, a u mnogim nerazvijenim državama je ovaj sektor tek u povoju i sa ekonomskim razvojem će još više rasti. Kako bismo se rešili ovih emisija biće potrebno da u potpunosti redizajniramo način na koji putujemo. Drumski saobraćaj čini najveći deo emisija iz transporta, te je prelazak na električna vozila veoma važan deo ove slagalice, ali istovremeno će ulogu igrati i promena uređenja gradova tako da se više stimuliše korišćenje elektrifikovanog javnog prevoza ili bicikala.
Pored toga biće neophodno razviti i goriva sa niskim emisijama ugljenika kako bi se fosilna goriva efektivno zamenila tamo gde nije moguće koristiti isključivo struju. Ovakva goriva će najverovatnije naći svoju upotrebu u vazduhoplovstvu i morskom saobraćaju.
Građevinarstvo – sedam odsto
Kada se govori o emisijama koje dolaze iz sektora zgrada najčešće se misli na dve aktivnosti: izgradnju zgrada i njihovo grejanje. Građevinski materijali koji se koriste su odgovorni za znatnu količinu emisija, a električna energija potrebna za njihovo grejanje i hlađenje takođe igra veliku ulogu.