Dva proizoda sa geografskom oznakom pirotski ćilim i tekeriški peškir, kao i tri proizvoda bez geografskog porekla – pustovana lopta, ćirilica i tkana prostirka su tradicionalne rukotvorine iz Srbije koje će uskoro dobiti kolektivni žig Etno mreže naše zemlje, kojim će se potvrditi njihov kvalitet i autentičnost na tržištu
U mnoštvu kopija i falsifikata ovaj žig će biti garancija da su ovi proizvodi dobijeni ručnim tkanjem članica Etno mreže Srbije. Kako bi gradovi, opštine i lokalne turističke organizacije uvele proizvode iz svojih zajednica u sistem kolektivnog žiga i priključili se inicijativi plasiranja na tržište i promocije domaćih proizvoda, Etno mreža je danas u Beogradu organizovala konferenciju u saradnji sa NALED-om i Švajcarskim programom za zaštitu intelektualne svojine.
Direktorka Švajcarskog programa za zaštitu intelektualne svojine Dragana Tar rekla je da se pod žigom Original Srbija već nalazi 11 prehrambenih proizvoda koji su zaštićeni u zavodu za intelektualnu svojinu i dodala da paralelno tome Etno mreža štiti žig za rukotvorine.
“Švajcarska vlada već deceniju podržava promociju i afirmaciju prava intelektualne svojine u Srbiji, a to se pre svega odnosi na proizvode sa oznakom geografskog porekla, kao sto su zlatiborski sir, leskovački ajvar i futoški kupus. Oni kao i rukotvorine nisu dovoljno vrednovani i dovoljno promovisani na tržištu”, rekla je ona.
Objasnila je da je namera ovog projekta da se napravi sistem koji će pomoći proizvođačima da ostvare autentičnost na tržištu, ali i da sa druge strane edukuju potrošača o specifičnosti proizvoda.
Na konferenciji su učestvovali muzejski savetnik iz Etnografskog muzeja Saša Srećković, zamenik gradonačelnika Pirota Miloš Colić i pevač i protagonista održivog razvoja Rambo Amadeus.
Oni su iznosili predloge kako bi se ova inicijativa mogla proširiti na što veći broj proizvoda, ali i izneli probleme sa kojima se proizvođači domaćih proizvoda suočavaju na tržištu.
Zamenik gradonačelnika Pirota istakao je da se zalaže za afirmaciju i probijanje na tržište pirotskog ćilima, kačkavalja i peglane kobasice koji su brendovi ovog kraja.
On je istakao da njegov kraj ima sve resurse za proizvodnju, ali da je najveći problem što nema dovoljno zanatlija koji bi se bavili ovim poslovima te da je tkanje veština koja pada u zaborav.
Sa aspekta stručnjaka koji se bavi proizvodima koji su na Uneskovoj listi Srećković je istakao da proizvođači kako prehrambenih proizvoda, tako i rukotvorina moraju da budu adekvatno plaćeni kako bi se jedinstvenost, kvalitet i specifičnost proizvoda podigao na viši nivo.
Rambo Amadeus je na sebi svojstven način predstavio marketinške poteze kako bi mogli da se privuku kupci rukotvorina.
Naime, on je predstavio i probao sako od pirotskog ćilima, blejzer od miljea i maske koje su ručno pletene i nose se preko hirurških maski protiv kovida, a “ujedno štite od prehlade”.
Inicijativom dobijanja kolektivnog žiga ne samo da se nudi mogućnost ženama iz ruralnih sredina da proizvodi zanatskih veština nađu put do kupaca, već se njom neguje i održava srpska kulturna baština.
