Precizan broj onih koji žive od prodaje poljoprivrednih proizvoda na pijacama teško je utvrditi, a na sam proizvod koji trenutno ne mogu da plasiraju utiče na koliko će ih “doba korone” ugroziti
Ele Nađ iz Ruskog Krstura planirao je da i ove godine, kao i prethodnih, zelenu salatu iz jednog plastenika prodaje na pijacama u Kuli. Kako je pijaca zatvorena, svežu salatu je u početku delio po selu, a ovih dana je u potpunosti “očistio plastenik” i nahranio ovce. “Ne mogu da čekam jer treba rasaditi paradajz. Da je vreme redovno, već bih je odavno prodao. Mi moramo raditi dalje”, kaže Nađ.
I on i njegove kolege iz ostalih varoši Vojvodine su se slabo oslanjali na saradnju sa preprodavcima, malim marketima i internetsku prodaju. Tezga na pijaci je osnova za život bez koje ne mogu.
Dušanka Oros, predsednica Udruženja uzgajivača paprike iz Ruskog Krstura, kaže da će vreme tek pokazati u kojoj meri će zatvaranje pijaca ugroziti povrtare, voćare i druge domaće proizvođače. Sezona paradajza i paprike tek dolazi.
Lerskovački povrtari brinu da li će naći kupce
Leskovački povrtari koji se bave uzgojem ranog povrća, usred vanrednog stanja zbog epidemije virusa korona, dovijaju se kako znaju da očuvaju proizvodnju, ali se već sada pitaju da li će uspeti da nađu kupce za svoju robu. Mnogi čija su imanja udaljena od mesta stanovanja, usled zabrane kretanja tokom noći, zbog dogrevanja plastenika spavaju u njima, u automobilima, ili improvizovanim kolibama. Kažu da nemaju drugog izbora, jer bi bez zagrevanja stavili tačku na sav trud i sredstva koje su do sada uložili.
Većih problema sa repromaterijalom zasad nema. Povrtari sa kojima smo razgovarali kažu da je, nakratko, bilo zastoja u nabavci đubriva, ali da se trenutno može pronaći na tržištu. Rani krastavac je u dobrom stanju i već od početka aprila biće spreman za prvu berbu. Kako dani prolaze, smanjuju se šanse da će se svi snaći i da će uspeti da prodaju robu.
– Ne rade pijace. Ne rade restorani. Nema proslava. To su mesta i događaji na kojima se rano povrće najviše troši. Ko zna šta će biti i u vreme Uskrsa kada se naša roba, po pravilu, u domaćinstvima veoma traži. Tu je i standardna konkurencija iz uvoza i zato niko ne može ni da nasluti šta će se dešavati na tržištu. Nije dobro, a da li će biti bolje nego što se trenutno čini, to ćemo videti – kaže Vladica Stojković, iz Navalina, čija je šira porodica jedan od najvećih proizvođača ranog krastavca na jugu Srbije.
Stojkovići će već od 1. aprila imati u ponudi od 2,5 do pet tona krastavca svakog dana. U normalnim uslovima, godinama unazad, nisu brinuli o plasmanu, ali ove sezone i njih muči neizvesnost.
– Mi imamo tu sreću da nam je imanje blizu porodičnog domaćinstva i zbog toga nam je lakše da brinemo o prihrani i dogrevanju. Međutim, problem je sa radnicima koji sada rade kraće, jer moraju ranije da krenu svojim kućama da ih ne bi “uhvatio” policijski čas. Što se prodaje tiče, računamo na višegodišnju saradnju sa velikim trgovinskim lancima, ali će i to da zavisi od potražnje, a svi u ovoj situaciji gledaju da kupe samo najpotrebnije – dodaje Vladica.
On naglašava da bi sve bilo verovatno mnogo lakše ukoliko bi se ograničio uvoz ranog povrća i da bi to dalo šansu da se domaća roba brže i lakše proda. U suprotnom, smatra da možemo očekivati mnogo problema.
