Od četiri prestonička poljoprivredna kombinata, tri su novu godinu dočekala u restrukturiranju, a jedan je – pred stečajem. Na sajtu Agencije za privredne registre sva ova preduzeća vode se kao aktivna privredna društva, ali značajnija proizvodnja, osim u Poljoprivrednoj korporaciji „Beograd”, postoji jedino u obrenovačkom „Draganu Markoviću”.
Poljoprivredno-industrijski kombinat „Zemun” konstantno potresaju štrajkovi i blokada računa, dok je u „Voćarskim plantažama”, na inicijativu Ministarstva finansija, pokrenut stečajni postupak.
Tako prestonički kombinati, umesto da budu proizvođači hrane za dvomilionsko tržište i izvor prihoda za individualne poljoprivrednike, sa kojima bi mogli da sarađuju, tavore u nerešenom statusu mahom zbog neuspešne privatizacije.
Najveći među njima – PKB u Padinskoj Skeli – ujedno je i najuspešniji, mada danas nije ni nalik onoj izuzetno uspešnoj firmi iz socijalističkog perioda, kad je ovaj agrarni gigant pokrivao ceo proizvodni i prerađivački proces.
Ovo akcionarsko društvo sa većinskim državnim kapitalom kojim od 2010. upravlja grad Beograd poslednjih godina je unapredilo proizvodnju i otvorilo novu farmu po evropskim standardima i obnovilo mehanizaciju.
Prinos hlebnog žita je u 2013. bio najbolji u poslednjih desetak godina, a oko 400.000 evra uloženo je u obnovu linije za doradu semena. Na farmi koka nosilja proizvedeno je 6,3 miliona konzumnih jaja, što je 340.000 više nego u 2012. godini.
Budući da su iz PKB-a izdvojene i mahom privatizovane sve prerađivačke celine, proizvodi ovog preduzeća dospevaju na tržište tek pošto se prerade u pogonima drugih firmi.
Ali, rezultati ni na ovaj način ne izostaju: farma „Prelaz-Pionir”, u sastavu PKB-a, postala je pre nekoliko meseci „izvor” mleka za potrošače u Evropskoj uniji, koje se tamo distribuira preko mlekare u Subotici, gde se ono prerađuje.
Udarni adut PKB-a u 2014. trebalo bi da bude blizu 70 miliona proizvedenih litara mleka, a projektovani neto dobitak iznosi oko 2,5 milijardi dinara.
U planu je i poduhvat koji će omogućiti grejanje javnih objekata u Padinskoj Skeli – OŠ „Olga Petrov” i bolnice „Laza Lazarević” – na biomasu, to jest ostatke biljnih kultura koje ostaju na njivama kombinata posle žetve.
Vrednost projekta je blizu osam miliona evra, a ostvaruje se na osnovu međudržavnog ugovora između Srbije i Švajcarske. Vlada Švajcarske će obezbediti nešto manje od 6,5 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti, izgradnju postrojenja i infrastrukture. Dodatnih milion i po evra za postavljanje toplovoda biće obezbeđeno iz gradske kase.
Suše uzrok štete u AD „Dragan Marković”
Ovaj kombinat ujedno je zaslužan i za to što AD „Dragan Marković” iz Obrenovca nije doživelo katastrofični scenario posle neuspele privatizacije 2003. godine. Tada su u obrenovačkom preduzeću uvedene privremene mere, ali je zahvaljujući pomoći koju su pružili država i PKB „Dragan Marković” konsolidovan.
Ukupan prihod od tada do 2012. uvećan je 12 puta, radnicima su isplaćene sve zaostale zarade i doprinosi, a povezan im je i radni staž. Uz tri socijalna programa, kako kaže Dragan Milivojčević, direktor ove firme, broj radnika se sa 683 optimizovao na 133 u stalnom radnom odnosu i 84 po drugim osnovama. Prosečna neto plata je 35.000 dinara.
„Dragan Marković” je 2012. nabavio opremu u vrednosti od 28 miliona dinara, a uknjižen je i prihod od 1,77 milijardi dinara. Najveći problem i te i prošle godine predstavljale su im suše, koje su prouzrokovale štetu koja se procenjuje na 480 miliona dinara.
– Zbog suše su nam prošle godine stradali kukuruz i soja na ukupno 1.600 hektara. Osim procenjene štete od 179 miliona dinara, dodatni problem je što moramo da nabavljamo kukuruz kako bismo nahranili 20.000 svinja i 1.200 goveda na našim farmama, od čega je oko 400 muznih krava. Ipak, zadovoljni smo prinosima pšenice i uljane repice. Stoku plasiramo klanicama po Srbiji, a imamo i nešto malo svojih prodajnih objekata. Prošlog petka, kad je bila mećava u Vojvodini, utovarili smo 650 svinja za dan, jer su klijenti tamošnjih kombinata došli kod nas. Mleko prodajemo „Šabačkoj mlekari”, hleb i pecivo trgovačkim lancima, a jabuke izvozimo preko posrednika u Rusiju – ističe Milivojčević.
PIK „Zemun” nevidljiv na tržištu
Suprotan primer je Poljoprivredno-industrijski kombinat „Zemun” u Batajnici. Otkako je 2002. pokrenuta privatizacija, ovo preduzeće pregrmelo je uvođenje privremenih mera (2005), nebrojene štrajkove, istrage protiv rukovodilaca zbog malverzacija sa zemljištem firme (2007), dva pokušaja privatizacije i neuspeli stečaj (2009).
Ni to što su nadležni u gradu i republici 2010. odlučili da kombinat bude podržavljen, a proizvodnja mleka stidljivo obnovljena nije doprinelo da PIK „Zemun” postane „vidljiv” na tržištu.
I danas su česte obustave rada. Radnici ne samo da, kako kaže Bogdan Jovanović, predsednik Samostalnog sindikata radnika kombinata, tri meseca nisu primili plate, već im se duguje i 26 miliona dinara zaostalih zarada iz ranijih godina.
Isplata ovog novca trebalo je da počne jula 2012, ali je isplaćena samo jedna rata. Preduzeću se duguje i 4,5 miliona evra za eksproprijaciju njiva za obilaznicu Batajnica–Dobanovci.
Zaposleni, koji proizvode 6.000 litara mleka dnevno, ceo kontigent svakog drugog dana isporučuju firmama koje im dostavljaju gorivo, koncentrat i druge potrepštine za prihranu stočnog fonda. Zbog blokiranog računa ne mogu da plaćaju usluge, pa je oživeo prvobitni oblik robne razmene – trampa.
– To znači da jedan dan proizvodimo za tržište, a drugi za dobavljače. Proizvodnja nam u suštini ne znači ništa jer je račun blokiran. Ne samo da se zaposlenima duguju plate već ni zdravstvene knjižice ne možemo da overimo – sumira Jovanović stanje u kojem su radnici batajničkog kombinata dočekali 2014. godinu.
Gaje jabuke i žive na minimalcu
Uz „vitasokove” na slamčicu i kompote „Voćarskih plantaža” iz Boleča mnogi su odrasli. Privredni sud u Beogradu u oktobru prošle godine doneo je odluku o pokretanju stečajnog postupka nad ovim kombinatom na predlog Ministarstva finansija. Razlog je neplaćeni porez od blizu 74 miliona dinara.
Stečajni sudija je tada ustanovio da je ova firma u finansijskoj blokadi punih godinu dana za iznos od 135 miliona dinara i naložio je pokretanje postupka.
Stečaj još nije uveden, a prema rečima Vladana Zarića, direktora, zaposleni mahom gaje jabuke i žive na minimalcu.
– Stare dugove ne možemo da vraćamo, ali možemo da nekako opstanemo. Sveli smo se na primarnu proizvodnju, mahom na 300 i nešto hektara na kojima uzgajamo jabuke. Ove godine ćemo sigurno raditi i 25 hektara pod šljivom, a u dogovoru sa kooperantima zasejaćemo pšenicu i suncokret na slobodnim površinama – zaključuje Zarić.
Lične karte preduzeća
Poljoprivredna korporacija „Beograd” – Padinska Skela
1945. osnovana
2.500 zaposlenih
22.000 hektara
Proizvodnja: ratarsko-stočarska
Kapaciteti: farma muznih krava sa oko 9.000 grla, fabrike za stočnu hranu i doradu semena, bikovski centar, poljoprivredna avijacija…
Status: u restrukturiranju od 2011.
AD „Dragan Marković” – Obrenovac
1959. osnovano
217 zaposlenih
3.200 hektara
Proizvodnja: ratarsko-stočarska i pekarska
Kapaciteti: klanica u Ratarima, tri farme, mlin za brašno…
Status: u restrukturiranju od 2004.
Poljoprivredno-industrijski kombinat „Zemun” – Batajnica
1992. osnovan
95 zaposlenih
3.682 hektara
Proizvodnja: uzgoj goveda i proizvodnja mleka
Kapaciteti: mlekara
Status: u restrukturiranju od 2009.
„Voćarske plantaže” – Boleč
1989. osnovan
40 zaposlenih
2.527 hektara obradivog zemljišta
Proizvodnja: voćarska
Kapaciteti: hladnjača za skladištenje 20.000 tona voća, destilerija rakije, prerađivački pogoni
Status: u postupku stečaja od 2013.
Politika
