Prva asocijacija na Pirot su ćilim i kačkavalj, a poslednjih godina sve više i pirotska peglana kobasica, specijalitet koji se samo ovde pravi
– Čini mi se da čitava Srbija, pa ni mi, nismo bili svesni šta znači brend i imati neki prepoznatljiv proizvod koji se stvara decenijama, pa i vekovima. Više puta sam isticao da bi proizvodi iz Pirota zauzeli značajna mesta ako bismo govorili o srpskim brendovima. To su sada svakako pirotski ćilim, kačkavalj i pirotska peglana kobasica koja postoji veoma dugo, ali u poslednje vreme je došla posebno do izražaja, kaže gradonačelnik Pirota Vladan Vasić za Danas i ne propušta da pomene čuveno staroplaninsko jagnje i grnčariju.
– Mislim da je to jedna mala kugla snega koja se valja nizbrdo i postaje sve veća. Dakle, imamo tržište i kupce koji podstiču proizvođače, traži se veća količina mleka, a povećana je i tražnja za kozjim, ovčjim ili junećim mesom. Ako nema sirovine, ne vrede nam ni zaštićeni proizvodi, nadam se da će to ljudi znati da iskoriste. Beležimo i povećanje stočnog fonda i povećano interesovanje za otvaranje mini-mlekara i prerađivačkih kapaciteta. Situacija se poboljšava, ove godine smo u Fond za poljoprivredu iz budžeta Grada izdvojili 58 miliona dinara za podsticaje u oblasti poljoprivrede – dodaje Vasić.
Zaštićena robna marka
Pirotski ćilim je zaštićen kao robna marka i ima oznaku geografskog porekla još od 2002. godine. Kačkavalj od kravljeg mleka je kao robna marka sa oznakom geografskog porekla zaštićen 2013. godine, a prošle godine je Mlekarska škola postala prvi ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Prema rečima Vasića, uskoro će pokrenuti i proces zaštite geografskog porekla pirotske peglane kobasice. Imali smo problem da pronađemo proizvođača, koji bi u kontinuitetu proizvodio peglanu kobasicu sa standardnom recepturom i koji ispunjava stroge uslove za proizvodnju jednog takvog prehrambenog proizvoda. Mislim da smo to rešili sa vlasnikom restorana „Boem“ Daliborom Tošićem. Pored toga, Pravilnik o prodaji proizvoda na kućnom pragu koje je donelo Ministarstvo za poljoprivredu pomoći će da i druga gazdinstva pokrenu proizvodnju na lakši način i zadovolje uslove iz Pravilnika. Imamo iskustva iz saradnje sa Zavodom za intelektualnu svojinu i odeljkom Ministarstva poljoprivrede i mislim da ćemo ubrzati dobijanje sertifikata za peglanu kobasicu. Nadam se da će to biti do kraja godine.
Ćilim kao deo diplomatskih poklona
– Zajedno sa NALED-om i Etno mrežom, pod pokroviteljstvom potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, uspeli smo da deo naših proizvoda bude deo protokolarnih poklona. Iz našeg grada je to ćilim koji rade ćilimarke u Zanatskoj zadruzi „Damsko srce“. To je projekat „Zaposlimo hiljadu žena“, u kom učestvuju i druge organizacije iz Srbije koje se bave domaćom radinošću, ali mislim da akcija treba na bude podignuta na viši nivo. Za sada je to poziv da se kupuju ovi proizvodi iz Etno mreže. Ima efekata. Cilj je dakle da se naš ćilim nađe u poklonima Ministarstva spoljnih poslova namenjenim stranim diplomatama – kaže gradonačelnik Vasić.
