Suša ne pravi problem samo na njivama već i na vodi, to jest na Dunavu, koji se spustio toliko da natovarene barže danima stoje, a izvoza gotovo i nema. Ako ne padne valjana kiša – a sudeći po prognozama uskoro neće – transport žitarica, ali i druge robe biće potpuno obustavljen, a kako kažu trgovci, sve se to već oseti na ceni pšenice.
Najveći zastoj je na potesu između Bugarske i Rumunije, posebno kod mesta Zimnice. Po rečima Vukosava Sakovića iz Fonda za žito, stvoreni su sprudovi i više konvoja s različitom robom čeka već nekoliko dana. Barže koje mogu da plove tovare samo 60 odsto mogućih količina, a poslovi se, kako kaže, ne ugovaraju ni za avgust.
– U julu je izvezeno manje od 50 odsto očekivanih količina, a u avgustu će smanjenje biti još drastičnije – kaže za „Dnevnik” Saković, napominjući da je tržni višak Srbije 1,3 milion tona. – Za tri meseca trebalo je da izvozimo od 100.000 do 150.000 tona pšenice mesečno, a verovatno se to ni izbliza neće moći ostvariti. Mi već plaćamo ceh niskog vodostaja jer smanjenje količina koje se tovare poskupljuju prevoz, a obaraju cenu hlebnog žita. Cena u svetu je u blagom padu. Dinarska kod nas još nije definitivno formirana. Mlinari najčešće plaćaju hlebno žito 17,5 dinara kilogram, izvoznici su van igre, ali videće se uskoro kakav će uticaj na cenovni tok imati zastoj u trgovini sa svetom.
Da li ćemo imati štetu od tog problema u izvozu, i koliku, sada se ne može preciznije reći, ali, kako kaže Saković, generalno ćemo u proizvodnjižita i trgovini njime proći lošije nego lane, a opet bolje nego katastrofalne 2012. godine.
Kao objašnjavaju u transportnim preduzećima, brodovi nisu u mogućnosti da prođu u celom sastavu, već prevlače objekte iz nekoliko puta. Jedan od najkritičnijih sektora je od 300. do 360. kilometra od ušća Dunava, gde je usled niskog vodostaja, plovidba potpuno obustavljena. Brodovi koji idu za Konstancu, gde završava 90 odsto žitarica iz Srbije, prinuđeni su da idu okolo, kanalima Borča i Bala. Žitarice preko te luke uglavnom završavaju u zemljama Sredozemlja, ali deo ide i za Aziju. To sve poskupljuje troškove transporta, a pre svega brodara. Nije samo izvoz robe iz Srbije ugrožen već i uvoz.
Inače, od početka godine spoljnotrgovinski posao je u srpskom agraru išao dobro. Za prvih pet meseci ostvarili smo suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa svetom od 483 miliona evra, što je 49 odsto više nego u istom lanjskom periodu. Vrednost izvoza hrane iz Srbije od januara do kraja maja bila je veća od milijardu evra, a u eksportu su dominirali žitarice i proizvodi od žitarica, voće i povrće. Kod izvoza je zabeleženo povećanje od 21 odsto.
U tom periodu izvoz ka EU povećan je 20 odsto, ka zemljama CEFTA 14 odsto, i ka ostalim zemljama oko 39 odsto. Hrana iz Srbije je najviše plasirana u zemlje EU (52 odsto), CEFTA (30 odsto) i ostale zemlje (18 odsto). Izvezeno je voća i povrća za 217 miliona evra, dok je vrednost uvoza bila 120 miliona, što znači da smo i tu zabeležili suficit od 100 miliona evra.
Zbrka sa kukuruzom
Do pre nekoliko dana očekivali smo rod kukuruza veći od sedam miliona tona i rekordan izvoz od tri miliona tona. Sada, kako navode na Produktnoj berzi, s jedne strane nizak vodostaj Dunava u velikoj meri ugrožava izvoz žutog zrna rečnim tokom do Konstance, dok s druge, izuzetno visoke temperature negativno utiču na očekivani prinos novog roda. Dok prvi faktor utiče na pad cene, drugi ga podstiče na rast. Ovih dana kukuruz je na Produktnoj berzi oko 19 dinara.
