Srbija je među retkim zemljama koje još uvek nemaju registar državne imovine, a to je, ukazuju u Mreži za restituciju, dobar poligon za nastavak uzurpacija i krađa, kakve su bile devedesetih godina prošlog veka.

”Zahvaljujući tome što nemamo detaljnu evidenciju, privilegovani pojedinci nastavili su da akumuliraju u svoje privatne džepove i iz Srbije iznose milijarde evra godišnje”, kaže za Dnevnik koordinator te organizacije Mile Antić. – Ozbiljne institucije su davale procene da je poslednjih desetak godina iz Srbije izneto više od 50 milijardi dolara. Ukoliko je to tako, pa da je reč i o deset puta manjoj cifri, treba da se zapitamo kako je taj novac odlazio.

Odgovor se delom vidi u restituciji. U tom postupku je, recimo, otkriveno da pojedinac ima monopol na 300 lokala, koje formalno, preko daljih i bližih rođaka drži u zakupu i daje u podzakup. Tako naplaćuje ogromene rente. Veliki deo tog novca odlazi u inostranstvo, a pitanje se nameće zašto tu zaradu ne ubire vlasnik imovine i lokala, to jest država – kaže Mile Antić. – Kukamo kako nam je državna kasa prazna, a ogromno bogatstvo koriste pojedinci.

Kao primer zloupotrebe javne svojine naš sagovornik navodi i slučaj u kojem je poljopoprivredno zemljište u državnoj svojini, prošle godine, odlukom Vlade Srbije, upisano kao privatno vlasništvo jednog preduzeća, iako je ono u restrukturiranju, a prethodno je u njemu raskinuta privatizcija.
– Situacija je vrlo slična onoj kakvu smo imali krajem devedesetih godina, kada je po takozvanom Šešeljevom zakonu, krenula obnova zemlje.

Po sličnoj metodologiji i danas se, recimo u Beogradu, ali i drugim gradovima, uzurpira javna svojina, to jest građevinsko zemljište, za koje se cene određuju formiranjem zona i nekim gradskim i administartivnim odlukama, umesto da ih određuje tržište.

To se radi u korist šačice privilegovanih – podseća Antić. – Pomenuti zakon iz devedesetih omogućavao je bogaćenje pojedinaca preko nekretnina pa su tako neke naše kompanije i estradne ličnosti devedesetih godina podizale velelepne objekte na tim parcelama ili ih prodavale. Svi oni su već prošli barem kroz pretkrivični postupak. Takvih primera ima veoma mnogo i, ukoliko bi se tako nešto ponavljalo – a ima tendencija ka tome – a da se prethodno ne popiše imovina, i ako se ne sporovede restitucija, ulazimo u veliko pitanje da li se nešto promenilo u poslednje dve decenije.

Antić kaže da je ključna stvar da li hoćemo da konačno stavimo tačku na monopol, uzurpacije javne svojine, koja se nekada zvala društvena, državna, opštenarodna…

Mreža za restituciju traži od nadležnih da se posebna pažnja obrati na popis i detaljnu evidenciju da bi se javna svojina zaštitila od daljih uzurpacija i krađe.

– Uzimajući u obzir činjenicu da nepopisana imovina lako postaje predmet nesavesnog, nenamenskog ili nezakonitog postupanja, kao i besplatnog otuđenja, u interesu građana Srbije je da Republika Srbija što hitnije preduzme sve mere i radnje da bi se javna svojina popisala i na taj način dodatno zaštitila – kaže Antić, i dodaje da su predstavnici te organizacije bili na konsultacijama s predstavnicima Evropske komisije s tim u vezi, a obratiće se i Svetskoj banci i svim faktorima kojima je to važno. – Ono što su do sada uradili Direkcija za imovinu, Agencija za borbu protiv korupcije, a naročito Ministarstvo finansija, ne da je nedovoljno već je skandalozno malo. Stiče se utisak da se i dalje, kao i kod prethodnih vlada, šalje poruka da nećemo svesno da popisijemo javnu svojinu da bi je određeni privilegovani pojedinci opljačkali. Ne možemo da pričamo o pregovorima s EU ako se ne reši, to jest obezbedi, implementacija Zakona o restituciji.

Koliko sve to košta

Po rečima Mileta Antića, ne može se ni okvirno reći koliko vredi javna svojina Srbije jer nema popisa niti ijedne relevantne institucije za to. Ali, naglašava, zbog nesavesnog, nezakonitog, besplatnog ili po privilegovanim uslovima korišćenja javne svojine od povlašćenih pojedinaca, svake godine lokalni i republički buyet trpi štetu koja višestruko prevazilazi buyetski deficit.

Kako je nedavno za naš list izjavio potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije Goran Rodić, po grubim procenama, vrednost državne imovine je oko 185 milijardi evra. To uključuje poslovni i stambeni prostor, prazne kasarne, ekskluzivna lovišta, hidropotencijal.