Uprava grčke kompanije „Helenik šugar” najavila je da će uskoro raspisati međunarodni tender za prodaju svojih šećerana u Žablju i Crvenki. Ova odluka dolazi uoči najavljenih ukidanja kvota za šećer u Evropskoj uniji i ukazuje da će se potresi sa evropskog tržišta i te kako odraziti na Srbiju gde je već u toku nova raspodela karata u šećernoj industriji.

Portparol grčke kompanije Hristos Aleksopulos potvrdio je za novosadski Dnevnik da ”Helenik” planira prodaju ove dve fabrike, ali da će one raditi uobičajeno sve dok ne bude pronađen strateški partner.

Spekulacije o ovoj transakciji traju već dugo, a kao potencijalni kupci, između ostalih, pominjani su i ”Sunoko”, Miodraga Kostića kao i Petar Matijević, koji je značajan proizvođač šećerne repe. Mada su početkom 2016. u ovoj kompanijirekli da nemaju nameru da se odreknu dve srpske šećerane „ni ove godine ni u bližoj perspektivi”.

Zbog čega je ”Helenik”, koji pokriva značajan deo grčkog tržišta (a u poslednje dve godine je i udvostručio proizvodnju u Srbiji), u međuvremenu promenio plan nije precizirano. Aleksopulos je neodređeno objasnio da je reč o ”poslovnoj politici na koju ne utiče samo vlasnik kapitala”.

Istakao je da kupac šećerana u Srbiji ne može da bude bilo ko već samo investitor sa krupnim kapitalom.

Prema njegovom mišljenju, teško da bi novi vlasnik mogao da bude bilo ko iz Srbije, iako je ranije bilo nagoveštaja da postoji interesovanje pojedinih privrednika. On je odbacio spekulacije da bi to mogla bude austrijska ”Agrana”, koja nije zvanično poslala pismo o namerama niti je do sada pokazala interesovanje.

Da tržište Srbije ipak iznenada postaje interesantno najvećim igračima postalo je jasno još letos kada je austrijska ”Agrana”, koja je deo nemačkog šećernog giganta „Zidcukera”, saopštila da je zainteresovana za većinski udeo u kompaniji „Sunoko” Miodraga Kostića u čijem sastavu posluju fabrike u Pećincima, Vrbasu i Kovačici.

U njegovom vlasništvu odnedavno je i šećerana u Senti, čime je udeo kompanije na domaćem tržištu porastao na oko 70 odsto. Razlog za strateško partnerstvo u MK su objasnili time da se ”sledeće godine u Evropskoj uniji očekuju radikalne reforme u industriji šećera i ukidanje kvota tako da će samo najveći u ovom biznisu moći da obezbede opstanak”.

Ovaj posao bi uskoro mogao da bude i ozvaničen. Kako Politika saznaje od dobro obaveštenog izvora ”Agrana” je Komisiji za zaštitu konkurencije nedavno podnela zahtev za odobrenje koncentracije.

Srbija trenutno ima kvotu za bescarinski izvoz 182.000 tona na tržište Evropske unije. Ukidanjem povlastica proizvođači će biti prinuđeni da posluju tržišno. Unija je pre gotovo dve decenije uvela podsticaje da bi (iz strateških razloga) sačuvala proizvodnju šećerne repe jer je proizvodnja šećera od trske rentabilnija i konkurentnija.

– Od sledeće godine će obe proizvodnje imati isti tretman.

Sve ovo ukazuje da postoji mogućnost da se površine pod repom u Srbiji značajno smanje pa i da nestanu. To nikako ne bismo smeli da dozvolimo. Iz strateških razloga ne smemo da dopustimo ni da taj sektor ode stoprocentno u ruke stranih investitora – kaže agrarni analitičar Vojislav Stanković. Iz svega je jasno zašto mnogi sada žele da se ratosiljaju ovog biznis, ali koji su motivi stranih kompanija da privatizuju domaće šećerane?

– Motivi mogu biti različiti. Još su u domenu nagađanja jer trenutno niko ne može dugoročno da proceni kakvi će biti efekti ovih reformi koje uvodi EU – objašnjava Stanković, dodajući da te kompanije možda računaju i da će Srbija uspeti da izdejstvuje bescarinski izvoz šećera u Rusku Federaciju, kako se najavljuje.

Politika