Skupština Srbije počeće sutra raspravu o budžetu za 2014, a ministar finansija Lazar Krstić tvrdi da je predlog tog ključnog finansijskog dokumenta za iduću godinu realan i da je to prvi prvi korak ka oporavku srpske privrede.

Skupština bi budžet za iduću godinu trebalo da usvoji do 15. decembra, a predlog tog dokumenta, koji je ranije Vlada Srbije uputila parlamentu na razmatranje, predviđa budžetske prihode od 930 milijardi dinara, rashode 1.113 milijardi i deficit od 182,5 milijardi, ili 4,6 projektovnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Budžetom za iduću godinu je obuhvaćeno povećanje PDV-a, smanjenje zarada, a pozitivni efekti se očekuju nakon novih zakona o privatizaciji, stečaju, radu i prostornom planiranju. Vlada će, sprovodeći mere štednje, smanjiti subvencije, a Krstić je najavio da će se problem preduzeća u restrukturiranju rešavati efikasno i odgovorno.

Srbija će, prema predlogu Zakona o budžetu u 2014. godini, izdvojiti za subvencije 80,81 milijardu dinara, što je za 3,07 milijardi manje nego ove godine.

Najviše sredstava za tu namenu izdvojiće se za poljoprivredu – 34,952 milijardi, dok je prema rebalansu budžeta za ovu godinu predviđeno da se izdvoji oko 37,7 milijardi dinara. Izdvajanja za privredu projektovana su na 8,3 milijardi dinara, prema više od 15 milijardi koliko je predviđeno za te namene u ovoj godini. Subvencije za železnicu biće 13,23 milijardi, što je za 165 miliona više u odnosu na sumu predviđenu rebalansom budžeta za ovu godinu. Za puteve će subvencije iznositi 7,7 milijardi dinara, za kulturu takođe skoro 7,7 milijardi, a za turizam 306 miliona dinara. Ostale subvencije su, projekcijom predloga, predviđene na 8,64 milijardi dinara.

Srbija će naredne godine, prema projekciji budžeta, ostvariti blag privredni rast od 1%, pre svega zbog nedovoljne ekspanzije investicija i zbog realnog pada lične i državne potrošnje. Projektovani privredni rast u ovoj godini je, inače, 2%, a ključni razlog za revidiranje rasta tog pokazatelja u 2014. godini je fiskalna konsolidacija, koja utiče na smanjenje lične i državne potrošnje, a po tom osnovu i domaće tražnje.

U projekciji se navodi da bi u sledećoj godini trebalo da se ostvari rast investicija od 4,7% u odnosu na ovu godinu, dok bi lična i državna potrošnja trebalo da opadnu za 1,8 i 2,2%. U ovoj godini predviđa se, inače, pad lične potrošnje za 1,2%, a državne za 3%. Realni pad lične potrošnje stanovništva rezultat je procenjenog pada zaposlenosti i realnih neto plata, kao i smanjenja kreditne aktivnosti.

Sledeće godine, kada je u pitanju spoljna trgovina, trebalo bi da se ostvari brži rast izvoza robe i usluga od 6,4%, dok je predviđen rast uvoza od 1,6%. To će doprineti smanjenju spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita na 10% BDP-a, ili 4,5% BDP-a krajem naredne godine.

Predviđa se i dalje nepovoljan trend na tržištu rada, jer će se anketna stopa nezaposlenosti povećati na 24,6%, prvenstveno usled nedovoljnog privrednog rasta i ograničenog uvećanja investicija za otvaranje novih radnih mesta.

Inflacija bi naredne godine, prema projekciji budžeta, trebalo da iznosi 5,5%, što je nivo koji je Narodna banka ranije planirala za kraj ove godine.

Tanjug