Izmuljavanju korita reke, posle kojeg bi ono bilo plovno, prethodi izgradnja sistema za regulaciju otpadnih voda koje ga sada najviše zagađuju
Višegodišnji planovi da se revitalizuje reka Begej konačno su počeli da se ostvaruju. Njihovom realizacijom treba da se reši najveći ekološki problem srednjeg Banata. Planirano je da se korito reke očisti od decenijskih naslaga nečistoća koje su nastale kroz period industrijalizacije Rumunije i Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, ali i da se dve zemlje povežu i vodnim saobraćajem koji je nekada ovde funkcionisao.
Paralelno s ovim poslom u Zrenjaninu se pripremaju za još jedan veliki ekološki poduhvat –da se izgradi sistem za prečišćavanje svih otpadnih voda koje su do sada najviše zagađivale Begej.
Jedan od dva ugovora koje su nedavno potpisali predstavnici JVP „Vode Vojvodine” iz IPA programa prekogranične saradnje, koji će doneti višemilionska dodatna ulaganja u Hidrosistem DTD u 2018. godini, odnosi se na revitalizaciju kanala Begej na potezu od Kleka do Srpskog Itebeja. Tu je planirano ulaganje oko sedam miliona evra.
Radovi će se odvijati naredne godine. Ovaj projekat podrazumeva revitalizaciju hidročvorova Klek i Srpski Itebej – prevodnica, ustava i pratećih objekata. Između dva mesta, gradiće se biciklistička staza pored kanala, duga 30 kilometara. U Zrenjaninu je planirana izgradnja plutajućeg doka, priveza na Begeju i nabavka plovnog bagera i plovne kosačice za održavanje njegove plovnosti. Takođe, biće izrađena projektna dokumentacija za izmuljavanje kanala Begej. Vrednost celog projekta iznosi skoro 14 miliona evra, dok je budžet „Voda Vojvodine” oko sedam miliona evra. Projekat se finansira iz sredstava EU, sa 85 procenata, dok ostalih 15 procenata dolazi iz sopstvenih sredstava.
Nakon završetka radova, očekuje se ponovno otvaranje plovidbe na kanalu Begej, razvoj turizma, unapređenje infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta.
Oporavak Begeja ima privredni i ekološki značaj
Za grad Zrenjanin „oporavak” Begeja ima privredni i ekološki značaj. Ovaj vodotok uređivan je kroz istoriju više puta, pre svega da bi se učinio pogodnim za saobraćaj većih plovila, a poslednji veliki zahvat učinjen je 1969. u samom Zrenjaninu kada je ispravljena velika krivina ove reke, iza koje su ostala jezera u centru grada. Koliko srednji Banat žali za jeftinim rečnim saobraćajem koji je sprečen i zbog zamuljenosti celog toka, toliko se svi sa nostalgijom sećaju vremena kada se voda iz Begeja koristila za spremanje tradicionalne nedeljne supe. Toliko je bila čista.
Planiranom revitalizacijom Begej bi ponovo postao plovan, a optimisti se nadaju da bi se građani ponovo vratili svojoj reci bar da se u njoj leti kupaju. Kako je već rečeno, iz međunarodne zajednice je obećana materijalna pomoć i ona počinje da se realizuje, a kao glavni uslov se pominje da ovdašnja industrija i građani prestanu da reku intenzivno zagađuju. Zato je neophodna ugradnja prečistača otpadnih voda, a to je urađeno i u Rumuniji u kojoj se baš reka Begej u gornjem toku više ne zagađuje. Našim susedima to je omogućio i ulazak u EU, a odatle su voljni da pomognu uređivanje i donjeg toka.
Gradonačelnik Čedomir Janjić ističe izgradnju prečistača za vodu kao glavni i hitan domaći zadatak lokalne samouprave. Stoga je i ostvarena poseta delegacija privrednika iz Danske koji se prevashodno bave vodoprivredom, ali i preradom otpadnih voda. Oni su spremni da učestvuju u izgradnji sistema koji bi sprečili ispuštanje zagađenih voda u Begej.
