Prvi dani aprila uobičajeno je vreme kada u Srbiji počinje prolećna setva. Sa prvim toplim danima ona neće početi za sve kulture, osim za šećernu repu čija je setva već pri kraju, kažu za Politiku u Udruženju ”Žita Srbije”
– Pripremni radovi na njivama su u toku a tamo gde su vremenski uslovi bili zadovoljavajući već su i završeni. Setva ostalih ratarskih kultura obično počinje oko 1. aprila i završi se u naredne dve nedelje. Međutim, u praksi se događa i da traje do kraja ovog meseca u zavisnosti od vremenskih prilika – objašnjava Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije”.
Naše setvene površine su ograničene tako da i ove godine neće doći do velike preraspodele. Kukuruz je i dalje najpopularnija ratarska kultura kod domaćih proizvođača. U poslednje tri godine površine pod kukuruzom povećane su sa 900.000 hektara na milion i procenjuje se da će upravo toliko biti zasejano i ove godine.
Na 30.000 hektara biće posejan prolećni ječam, suncokret na oko 200.000 do 220.000, a soja na 240.000 do 250.000 hektara. Procenjena površina za šećernu repu je oko 40.000.
U ovom udruženju napominju da je soja sve popularnija kultura za prolećnu setvu jer smo od uvoznika postali izvoznici u vrlo kratkom vremenskom roku. Prethodne godine Srbija je ostvarila rekord u izvozu sa 250.000 tona. Poznavaoci tržišta potvrđuju da će ovogodišnja setva biti nešto skuplja nego u 2020. zbog rasta cena mineralnih đubriva kao i semenske robe.
– Istovremeno je i merkantilna roba koju proizvođači prodaju dvostruko više poskupela od semena i đubriva. Cena pšenice veća je za 21,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kukuruza za 41,77 procenata, dok je đubrivo u proseku skuplje za 13 odsto – naglašava Savovićeva.
Kada je reč o semenu za sada nema preciznih informacija koliko su cene otišle na gore jer je na tržištu veliki broj ponuđača. Osim toga, jakim proizvođačima se odobravaju rabati u koje nemamo uvid.
Naša sagovornica navodi da je za ratare trenutno osnovni problem nedostatak željenih hibrida kod kukuruza. Neke semenske kuće koje kod nas prodaju strane hibride imale su problema u proizvodnji i nemaju raznovrsnu ponudu kao prethodnih godina.
– To ne znači da nema dovoljno semena za sve već da proizvođači neće moći da seju željene hibride – dodaje ona i objašnjava da se hibridi razlikuju po vremenu zrenja i po prinosima, da li rod kukuruza vlagu otpušta na njivi ili mora da se suši dodatno što povećava troškove proizvodnje, a to proizvođači izbegavaju.
Njima se savetuje da pred setvu obavezno prekontrolišu mineralni sastav zemljišta. Na taj način će moći da znaju tačno šta je neophodno da dodaju od đubriva i tako utiču na povećanje prinosa i smanjenje troškova.
Stručnjaci upozoravaju da prekomerno dodavanje mineralnih đubriva, posebno onih koja se već nalaze u sastavu zemljišta, može negativno da utiče ne samo na ovogodišnji već i prinose u narednim godinama. Ministarstvo poljoprivrede poslednjih godina subvencionisalo je analize zemljišta upravo iz ovih razloga.
